Šesti ciklus - Osmi dan

(to je dan koji sam proveo na Kosmaju)

Bio je predivan dan na Kosmaju. Vreme je bilo sjajno, čak sam uspeo i da pocrnim. Atmosfera je bila prijatna, ali i konstruktivna, s obzirom da sam išao u posetu mom bišem Masteru. Bilo je teško izbeći sve zamke, ne brljaj, ne ćuti, misli, ne kritikuj, ne trudi se da budeš zabavan, ne mudrijaj, ne zapitkuj, idi do kraja. U tom smislu, plovio sam uspešno kroz ceo dan. A onda je Master kresnuo temu. Teza izvučena iz Kafkinog dela - "Uvid u pogrešnost nestpljenja, prvi korak ka samoprosvećenju". Oko stola je zavladala neprijatna tišina, svima se digla kosa na glavi. Naravno, Master nije proširio temu, niti je odlučio da je ponovo otvori, ali je očekivao neki odgovor od mene. Mogao sam da ćutim, ili da nešto pametno kažem. Ali pitanje je ostalo u meni i potonulo duboko. Setio sam se Junga i onog što sam čitao o sadržanom i sadržaniku, setio sam se patnje i nestrpljenja apsurdne pozicije moje koja stalno traži novi krug. U stvari, nije mi bilo krivo što sam loš, nego što sam u bljesku video koliko sam daleko od tog uvida. Moj uvid se odnosi na nestrpljenje, više nego na pogrešnost...

Elem, odgovorio sam Masteru pričom o Jungovoj tezi i o tome kako se to odnosi na mene. Bio je zadovoljan odgovorom i dobio sam pohvalu. Njegovi učenici su očito imali teškoću da uopšte lociraju šta je njihovo pogrešno nestrpljenje...

Sad tek znam zašto Misaoni ljudi vole Mastera. Zato što je on hrana za um, blago iz dubine. Kafkina teza ostala je samnom i sledeći dan, evo i još uvek je žvaćem. Strašno je to jer uvid znači realizaciju, a ja se još uvek opirem pogrešnosti. U stvari, znam da je potreban put i proces i znam da on ide izokola, samo sam se malo lecnuo koliko je dugačak, to je sve.

Iz onoliko uvida koliko ga imam, tačnije iz ideje koja povremeno blicne kao mogućnost uvida, radim Rad i trudim se da se redovni viđam sa demonom. Pametno, reče Master, potrebno je stvari raditi polako i pametno. Time se rukovodim.

Čak i sad u trenutku kad se demonski zmaj izvija u punoj veličini i skiće na mene, znam da treba stvari raditi ukroćene glave. Ali taj motor - kako je taj motor nestrpljenja snažan. Neki ljudi ga upregnu i tako glisiraju kroz život. Kakvo iskušenje!