Šesti ciklus - Dvadeset i treći dan

Sedeo sam na dnu mora. Pogledao sam u instrumente i zaključio sam da je to moj kraj. Nisam se nalazio u jednoj od onih opasnih situacija u kojima i ne znate koliko ste blizu smrti. Mirno sam sedeo i gledao u ribice, znajući da moje vreme ističe. Nikad nisam mislio da je to neko posebno važno iskustvo, iako je vreme teklo drugačije nego sada. Spreman sam da vidim da je to bio trenutak života, ne mnogo različit od nekog vođenja ljubavi ili dobrog ručka. Podsetio me na porođaj kome sam prisustvovao. Minja, mlada mama-Haski spremala se da na svet donese mlade. Sedela je u uglu prostorije i gledala me tim prodornim plavim očima po kojim su je svi znali. Činilo se da je to vreme kao i svako drugo, ali u jednom momentu video sam da se nešto u noj menja. Promena koja ju je obavijala dešavala se iznutra, ali izvan njenog dosega. Gledao sam u direktnom prenosu jednu fascinantnu transformaciju. U tom trenutku, činilo mi se da će se ona ili poroditi ili pretvoriti u nešto sasvim drugo, mačku ili vanzemaljca. Kad je porođaj počeo i kad je prvo štene izašlo na svetlost dana, mistični element u Minjinom pogledu nije više bio tu. Vraćam se na moje podvodno iskustvo. Imam utisak da je sa mojim izlaskom na površinu nestao taj mistični element koji sam snažno osećao, dok sam sedeo na dnu mora i čekao smrt...