Šesti ciklus - Deveti dan

Danas sam pokušao da nastavim priču o Mišku u svetu narodne poezije, ali mi nije uspelo. Prvo, umoran sam od planine, ceo dan mi se spava, a lice mi gori. Drugo, sad sam kao pušten s lanca, skidam neke gruzijske narodne horove, a krenuo sam od ukrajinskih ženskih horova.

U glavi mi je i dalje Master/Kafka i teza o pogrešnoj nestrpljivosti. Čudno je to kako se percepcija i rezon menjaju u odnosu na sile koje nas gone. Sve više razumem priču o vezanostima (hindu filosofija). Ponekad se osvrnem i pogledam u sebe i vidim gumene niti koje me drže. Vidim kako se moje biće zapinje i trza kao ulovljena muva u paukovoj mreži, samo oscilacije više liče na poludeli 3D jo-jo.

Danas imam svrab, a sutra će to već biti bol, prekosutra će da me peče, nakosutra ću osetiti blaženi dodir anđela, onog tamo dana videću svetlost, pa ću sledećeg dana moći da se posvetim, narednog dana spustiću se na zemlju, i posle tog dana moći ću da proizvodim, pa će sledećeg dana demon ponovo da me napadne, onda će ponovo nastati sumnja, pa svrab, pa bol i tako sve u krug.