Erinion je sedeo ispod sveže posađenog stoletnog debla. Pušio je poslednje mrvice trave-za-lulu. Kroz umorne udove počela je da kola nova energija iz svežih lembasa, ali Erinion nije hteo još da ustane. Želeo je da iskoristi trenutak i čestita samome sebi. Bio ponosan na svoj rad. Ornela ga je već tri puta hvalila pred celom radnom brigadom. Voleo je da vidi da ga ona pogleda sa divljenjem, sa poštovanjem.To ga je hranilo, tako da mu je bilo dovoljno svega dva ili tri sata meditacije i predaha da bi već bio spreman da ponovo služi Orkan Laranis. Erinionov nadahnuti primer sledili su i drugi. Danima su vilenjački druidi sadili žireve, pevali im i prizivali ih iz zemlje da bi izgradili pojas šume širi od borbenog reda strelaca. Zeleni put kroz ravnicu nije bio običan drvored, već prava šuma sa mahovinom, lišajevima, žbunjastim biljkama i trnjikama koje su rasle u senci hrastova.
Doselile su se i prve bubice, a sa njima su se pojavile i ptičice. Najpre su se pojavili ratoborni krupni crni mravi, pa dostojni im protivnik, plavi skarab čiji se sedefasti oklop presijavao kao najfiniji mitril. Usledila je najezda crva i glista, ali je ubrzo postalo jasno da su to zapravo leptirići. Oko gustih krošnji zatitrali su šumski pegavci mrkih krila. Uskoro su im se pridružili hrastovi repkari karakteristični po tragu svetlosti preko sive odore. Na kraju su došli beli admirali, koje još zovu i mali trepetljikari. Tako bogatu trpezu nisu propustile crnoglave muharice (i ako ih još neko nazove svrakolikim vrapcima stvarno će uvrediti ove zaista simpatične i elegantne ptičuljke). Za šarenilo među letećim stanovništvom bili su zaduženi žuto-beli šumski zviždak i crveno-crna crvenrepka. Odmah za njima su došli i jastrebovi, čisto da se zna ko je glavni! Kao sporedni efekat magijskog procesa sazrevanja hrastovi su bacali veliku količinu žireva. Priliku za gozbu nisu propustile veverice i puhovi, a i divlje svinje su otkrile blagodeti novog kraka prašume.
Zeleni zid je izrastao po sred ravnice i presekao je na pola. Šuma se svakim danom sve više približavala brdima. Erinion je očekivao da najkasnije do kraja nedelje prođu kroz zloglasne Smrskane gudure nastanjene Uruk plemenima. Onda će nastaviti kroz prolaz u Riordon planinama i spojiti dve velike vilenjačke oaze, Tuarhievel i Sielwode. Šuma je mogla sama da se čuva, ali je Erinion bio zabrinut za druide. Oni nisu bili ratnici i mogli su da nastradaju od goblinskih pljačkaša. Ornel ih je uveravala da će se danas ili sutra, najkasnije prekosutra pojaviti kapetan Maethorael sa jednom mešovitom borbenom grupom koja će čuvati pripadnike Orkan Laranis. Eriniona taj podatak nije smirivao jer je pretpostavljao da će lepuškasta Ornel zapasti za oko vojniku, a zna se da je vojnički poziv mnogo dobio na prestižu u poslednje vreme!
No comments:
Post a Comment