Jahali su brzo i na Alaseino veliko razočaranje, u tišini. General je uglavnom bio smrknut, zadubljen u svoje misli, a lice bi mu se ozarilo u masku ljubaznosti, kada je Alasea pokušala da zapodene razgovor.
- Ćutiš Uruvione, a to je kao da nosiš u torbi lembas koji ne deliš saputnicima – odlučila je Alasea da ga ipak pecne.
Sedeli su na obali potoka, dok su konji, iscrpljni pokušavali da se napiju vode. Sunčevi zraci su močili svoje zlatne prste u klokotavi tok. Skriveno senkom visokih strana, kamenje obraslo mahovinom se nasadilo na sred potočića. Kao kroz klanac, voda je prskala sa jedne stene na drugu. Pomeriće se sivi kamenovi, baš kao što se mahovina izmestila i rasla samo na suprotnoj strani od matice.
General je iskrivo svoje lice u grč koji je imitirao osmeh.
- Strašne stvari sam video – reče tiho Uruvion
Alasea se stvorila pored njega, prihvatila mu ruku. Pogledala ga je toplo, kao da čeka sledeću reč da bi mogla da ga oblije saosećanjem i uteši ga. Ovo je bila njena prilika. Kad je Uruvion ostao nem i zamišljen, potražila je njegove oči i upitno ga pogledala. General je frknuo i nasmejao se, ovog puta iskreno.
- Mislio sam da se magovi gnušaju vojničkog zanata, pa i vojnika? – reče on
Alasea je glumila žacnutu uvređenost. Treptala je i pokušavala da skrije osmeh na usnama.
- Šta vam pada na pamet! Vi niste običan vojnik! Heroj vilin-naroda, tako pronicljivi povrh svega! Vaš um je... – Alasea zastade da potraži blaži izraz od onog koji joj je sevnuo u glavi.
- ... iznenađujuće oštar za glupavu vojničinu? – upita Uruvion.
Nije bio uvređen. Znao je da čarobnjaci misle brže i dublje od svakog vilenjaka. Dobio je dovoljno veliku pohvalu od majstora Glandura, da bi se vređao u sred trapavog zavođenja ove mačkolike čarobnice. Mogao je da joj kaže nekolilko predrasuda koje su vojnici gajili spram magova, ali umesto toga je samo pomilovao njenu srebrnu kikicu.
- Vreme je da krenemo, devojko – reče general.
Alasea nije bila sigurna da li da likuje ili da se obeshrabri. Zato je odlučila da i ona zaćuti. Jahali su u tišini. Posmatrala je način na koji Uruvion traži put, kako priprema obrok, šta šapuće svome konjiću i njegove treptaje, sitne titraje kad god se zadubi u misli i prizove svoja sećanja. Vreme je proletelo, ali je put ipak bio dug i iscrpljujući, a posebno za čarobnicu koja nije bila navikla na jahanje i neudobnosti putovanja.
Kada su stigli pred Yanwe generala su dočekali njegovi Thandorien. Alasea je spavala u sedlu, pa su morali da je prenesu u talan da se naspava i dođe k sebi. Vanja je s blagim gađenjem posmatrala bledu čarobnicu, ali je naredila da joj se donese sve što zatraži, kada se probudi.
- Vanja! – dozva je general
Ratnica nije imala vremena za žaoku ljubomore, niti za suvišna pitanja. Uruvion je imao zadatke za nju. Sutra će ponovo izaći pred Savet da postave možda i najteže pitanje koje su savetnici čulil za vreme svog stolovanja.
No comments:
Post a Comment