Iste zvezde koje su pokazivale put Uruvionu i Alasei, treperile su i za savetnicu Tendijel. Sa čašom zlatnog vina u ruci stajala je na balkonu palate. Pokušavala je da pronađe sazvežđa i odagna brige. Eno ga Ratnik, onamo je Iša, počinje da izlazi Zmaj. Misli su joj lutale. Pitala se gde je sada hrabri general? Glandur je javio da su on i jedna mlada čarobnica nestali. Da li je to dobro ili loše? Da li će Heren Istarion uspeti da pronađu nešto u kripti?
Otpila je još malo iz tanke kristalne čaše. Zlatne kapi iz hobitskih vinograda sada počele su da proizvode svoju magiju. Tek kad je osetila opuštajući efekat vina, shvatila je koliko su joj ukočena ramena. Tendijel se spustila na jastučiće i duboko udahnula. Pokušala je sa nekoliko laganih vežbi pre nego što utone u meditaciju, ali joj ni to nije uspelo. Dosula je vina i počastila se još jednom čašom.
- Savetnica Tendijel pije, dok vilenjački narod strada? – čuo se glas iza nje.
Prepoznala je drkost u glasu Kalanona, jednog od savetnika. Ustala je polako, držeći čašu u ruci. On bi trebalo da je nervozan, a ne ja, ponavljala je u sebi Tendijel. Susreti savetnika su bili retki, formalni i u suštini zabranjeni. To je moglo da ga košta položaja u Savetu. Kalanon se naslonio na ogradu balkona i nasmejao se. Nosio je tamnozeleni ogrtač noćnog stražara, kožni oklop i visoke čizme.
- Savetnik Kalanon je na straži? – upita ga ona podrugljivo.
- Dok neki piju, drugi moraju da bdiju! – odgovori on.
Njegove oči su bile umorne, iza njih je tinjala hladna vatra besa i mržnje. Kako je to pogrešno, pomislila je Tendijel, što savetnici ne mogu da gledaju jedni drugima u oči. Ko zna kada je ovo stanje zahvatilo Kalanona.
- Zašto si došao? – promeni ona ton.
- Došao sam da vidim šta radiš. Svi mudruju, niko ništa ne preduzima. – procedi Kalanon.
Bilo je nešto strašno u vezi sa njegovom pojavom. Iz njegovih gestova i reči bila je izvučena svaka dubina. Govorio je kao otelotvorenje ogorčenosti. Iako se ispod zvezda čulo cvrkutanje noćnih ptica i dozivanje sova, on kao da je čuo zvuke bitke koja se vodi negde u daljini.
- Odlazi, - reče Tendijel strogo – znaš dobro kakav je protokol!
- Ili će biti...šta? – Kalanon je ošinu pogledom.
Nerado je morala da prizna da ju je zaustavio. Možda je bila previše iscrpljena ili opijena, ali Kalanon je posedovao neku moć. Zaustila je da nešto kaže, ali mu je umesto toga okrenula leđa i nesigurnom rukom odložila čašu na ogradu balkona.
- Vanja je na granici, tamo su Thandorijen. Svi kapetani su na svojim položajima. Više od toga ne može biti učinjeno. Sva naša nada leži sa generalom Uruvionom. – reče ona tiho, želeći da veruje u svaku reč.
- Znači igramo se žmurke sa sudbinom – reče Kalanon kao da pljuje
Čula je šuštanje njegovog ogrtača i škripu njegovih novih čizama na mermernom podu. Laknulo joj je kad je otišao, ali nije znala šta sa time da radi. Nije imala dovoljno argumenata da ga prozove na Savetu, bar ne u ovom teškom trenutku. Nije znala kome da se obrati za pomoć. Ali je bilo jasno da je Kalanona nešto obuzelo. Nešto o čemu vilenjaci veoma malo znaju.
No comments:
Post a Comment