- U bašti Minas Ingole, video sam nešto. Nisam siguran da li je to vizija, ali nešto mi govori da se u Kal Satharaku krije ono što tražimo. – reče Uruvion ozbiljno
Alasea u čas promeni raspoloženje. Od pomalo zaplašene čarobnice na ivici durenja, pretvorila se ponovo u ono smelo i bezgranično radoznalo mačkasto stvorenje.
- Zaista? Šta si video? Poruku? Događaj? Tengwar? Govori! – reče ona
- Ne, ne, ne mogu da ti kažem više od ovoga. Kad dođemo do Zaboravljene Šume znaćemo tačno da li sam bio u pravu ili ne. – odmahnu rukom, general.
- Otpustiću vaše konje. Stari Aiken zna put do prvih patrola. – reče kratko Finelin.
- Hodaćemo? – upita Alasea
Čim se pojavila prva svetlost na nebu, izviđač je probudio Uruviona i Alaseu. Svakom je dao po jedan smotuljak da nose umesto ranca i ogrtač sa dva lica. Jedna strana je bila svetle, oker boje, a druga sivkastozelene. Tako opremljeni, krenuli su na put. Na generalovo iznenađenje, Finelin okrenu na severoistok. Ceo dan su hodali da bi se spustili niz plato i ponovo izbili u ravnicu. U daljini se videla prašuma.
- Šta je ono? – upita Uruvuion – Idemo pravo ka granici ljudskog kraljevstva.
Finelin klimnu glavom.
- Put kroz planine je dve nedelje. Mnogo Uruka. Preko Motile četiri dana. Nir konjica. Zato idemo kroz šumu Pelt, pa na Sirmelinski prolaz. Sedam dana.
Ni Uruvion ni Alasea se nisu osećali bezbedno dok su hodali preko otvorenog polja. General je osmatrao horizont, pitao se za svaki oblačić prašine šta predstavlja. Iz svake nejasne tačke ili premena mogao je da izraste konjički puk, ili se tako opreznom Uruvionu činilo. Alasea je držala korak uz Uruviona, ali nije mogla da se nada da će sustići izviđača. Finelin je neko vreme hodao sa njima, a onda je otrčao ispred i lutao daleko ispred njih. Vratio bi se i mirno nastavio da ide uporedo sa generalom i čarobnicom. Nisu spavali. Na smenu su meditirali, prikriveni tamom. Srećom, mesec im je obasjao put, pa su nastavili da hodaju sve do zore. Ubrzali su čim je tanka zelena nit prerasla u mahovinu na horizontu, a onda i u pravu šumu.
Pelt je bila gusta četinarska šuma, ali nije imala magijsku moć prašume. Alasea je to osetila čim je udahnula prijatni miris smole. General je bio zadovoljan što će putovati pod zaštitom zelenila. Finelin je skrenuo ka severu i vodio ih je gotovo uz obod šume. Iako je teren bio težak, nagnut i ispresecan jarugama, vilenjaci su se kretali lako i veoma brzo su stigli do izvora reke Pele.
No comments:
Post a Comment