Goblini su bili odbijeni, ali još uvek ne i razbijeni. Kdob je poveo svoje jahače na bok vilenjačke formacije. Očekivao je da će se brzi i okretni vuci za tili čas naći iza leđa kopljanicima. Tada im neće biti spasa, uzalud im i krupni štitovi i magijska koplja. Ali za tih nekoliko trenutaka, koliko je trebalo najhrabrijim goblinima da razigraju vukove i obruše se na bok, vilenjaci su već promenili poredak.
Umesto nejake linije, kopljanici su sada stajali u čvrstoj formaciji koja je opisivala kvadrat. Po pet boraca sa svake strane, sa pojednim čarobnjakom na ćošku. Vilenjački red se pretvorio u karo, superioran u odbrani protiv konjice.
Kdob je ipak poveo svoje jahače u juriš. Oni iskusniji su projurivši oko kare hitnuli svoje džilite. Bronzana koplja se odbiše o čelične štitove vilenjaka. Sumanuto hrabri mladunci zaleteli su se ravno na red kopalja. Vuci su oklevali da se zalete punom brzinom ka izbačenim šiljcima. Goblinski napad je izgubio odlučujući momenat koji je potreban za snažan udarac koji bi raspršio vilenjake. Dok su se oni uporniji hrvali sa svojim vucima, a oni manje uporni oklevali, vilenjaci su ponovo stupili u akciju. Zaštićeni sa svih strana redom kopljanika, magovi su nesmetano bacali svoje smrtonosne čarobne projektile. Kapetan i njegovi pratioci mogli su da smireno i precizno biraju svoje mete. U samo jednom prolazu palo je dvadesetak jahača. Najbolje su prošli oni koje su pogodile strele. Ako se izvuku sa bojišta, sva je prilika da će preživeti. Magijska sila nije tako milostiva. Pogođeni ljubičastim munjama, goblini i vuci behu živi spaljeni, stopljeni u jedno groteskno biće, a potpuno razorenog postojanja.
Gledajući u zapaljeno krzno, istopljene očnjake i prosuta creva, Erinion je plakao. Nije žalio za goblinima, ali je tugovao za osakaćenim varg-vucima. Znao je da su oni iskvarena perverzija prirode, ali su ipak bili životinje i kao takvi očišćeni od predrasuda dobra i zla. Njihova opakost poticala je iz surovosti njihovih gospodara, goblina.
Kdob nije imao vremena za plakanje. Morao je da smisli kako da porazi novu armiju vilenjaka, prepunu strašnih trikova. Izbor je bio jednostavan, izginuti ili pobediti, živ se na oči Begucu nije mogao da se vrati. Kdob je pustio jedan oštar zvižduk i poveo svoje borce podalje od vilenjačkih ratnika. Iako je ostao sa trećinom svog yaghuna, goblini su i dalje bili duplo brojniji od vilenjaka.
- Moramo da im probijemo sredinu. Ako oborimo jedan štit, svi su pali. – urlao je na svoje megdandžije Kdob. Oni su mu odgovorili bujicom psovki, kletvi, a sve to kroz štektanje i kevtanje vukova koji su skičali i protestvovali.
- Strela, treba nam strela – vikao je Kdob. Goblini su bili ozbiljno uzdrmani, ali i dalje su se najviše na svetu plašili svog zapovednika. Smirili su svoje atove i pojahali u koliko-toliko sređenoj formaciji.
- Zbijte se ! – psovao je za njima kapetan. Goblini se zaista okupiše. Jahali su zgusnuto, dodirujući jedni drugima kolena. Vukovi su se tiskali, ujedali se i zavijali jedni na druge. Nevažno, pomislio je Kdob. Bitno je samo da održimo trouglasti red i da oni na špicu uspeju da obore bar jednog štitonošu!
No comments:
Post a Comment