Erinion ni posle mnogo godina nije mogao tačno da objasni šta je video. Tipično za jednog druida, služio se prirodnim pojavama da opište šta se tog dana na bojištu dogodilo. Ipak, nije nedostatak reči pravio Erinionu problem, već duboka uznemirijuća dvojnost koja ga je pogodila. Ples ratnika-igrača bio je gnusni pokolj ali istovremeno nešto veoma sveto. "Oni su prestali da postoje kao vilenjaci i pretvorili se u nešto primalno, kao sila prirode", sećao se Erinion. Orkan koji razveje i nosi sve pred sobom, iščupa žbunje i obori stabla nije zloban. Šumski požar koji spali gaj i sve životinje u njemu nije zlonameran. Tako su sedmoro članova Adman Na Brionha jednostavno prošli kroz buljuk goblina. Erinion nije mogao da prati tačno šta se zbiva. Video je da se igrači bacaju u skokove, izvode piruete i salta. Herion je stajao u grudima jednog jahača i proburazivši vuka ispod sebe odbacio se ka novom protivniku. Zamah je iskoristio da skoči na goblina i kopljem mu probije vrat, ali samo da bi se okrenuo u mestu i šiljkom sa drugog kraja pogodio razjapljenu čeljust varg-zveri. Sestra Ilmari je mahala svojom kikicom. Njena čvrsta kosa je kao bič hvatala jahače dok je ona plesala sitan korak između leševa. Koji god je goblin bio oboren, ona bi mu istog trena zgazila u grkljan, ne prekidajući ritam i ne kvareći svoj plesni korak. U sred krvavog vrtloga, polomljenih glava, otvorenih grudi, prelomljene kičme, oni su igrali svoj ples po nekom unutrašnjem taktu. Erinion se kasnije kleo da to nije bio haos bitke. "Njihova harmoničnost je bila savršena, nijedan plesač se nije sudario sa drugim, goblini su padali posečeni i prepolovljeni, smrskani kao zrno žita između dva mlinska kamena", bile su tačne reči druidove.
Ratnici-igrači su iza sebe ostavili trideset unakaženih goblina i isto tolilko vargi. Plesali su po poljani dok ih impuls za igrom nije napustio. Poljem je krivudala krvava brazda, kao da je livadom prošao džinovski demonski puž i ostavio iza sebe grotesknu mrko-crvenu sluz. Bitka je konačno bila završena.
Kapetan Maethorael je zatekao Eriniona kako povraća u šumarku. Potapšao je mladića po ramenu i poveo svoje pešadince na zasluženi odmor.
- Ništa ne brini drugar, ti si sledeći. Četa goblinskih jahača nije ništa naspram šume-ubice koja će zdrobiti ceo grad!
Erinon je u luku izbacio još smeđih grumuljica koje su kao iz katapulta stizale iz njegovog stomaka. Do tog trenutka se nadao da će šuma proći kroz brda i planinski prolaz i spojiti dve prašume. Od tog momenta mu je u svest došlo ono što je ipak znao, a odbacivao, krijući od sebe tu strašnu istinu. Šuma koju on i njegovi saborci grade biće pretvoreno u oružje kakvo svet nije video. U sredstvo masovnog uništenja. Možda su plesači u transu mogli mirno da ubijaju, ali Erinion će morati svesno da zloupotrebi svoju moć, izvrne blagoslove prirode i iskoristi ih da zdrobi hiljade života. Još dok je pljuckao poslednje komadiće hrane iz svog stomaka, Erinion je znao da će postati pobunjenik.
No comments:
Post a Comment