Stigao sam pred kuću znojav i zadihan. Pritrčao sam da pomognem majci i sestri. Izneli smo oca i posadili ga u stolicu da gleda u maglu. Ušao sam u kuću i potražio pušku. Mirisalo je na gustu čorbicu sa povrćem, onu u koju obavezno ide jedno jaje i sveža pavlaka. Majka je pripremila lavor i peškire. Poljubio sam je u obraz i izašao na trem. Udario sam osojnim putem da što pre prođem Džinovu plećku i stignem do Stalajkovog imanja. Hteo sam sve da mu kažem, da sam video trag i da sam čuo buku motora. Želeo sam da mu priznam da je sve vreme bio u pravu, ali bilo je tu još nešto. Čučalo je u meni kao prepelica u travi. Nisam mogao da nanjušim šta je. Smisliću usput, rekoh sebi. Stezao sam pušku kao da će mi ona šapnuti gde se krije čvor u mojoj duši.
Prošao sam kroz klanac i izbio pored Mitrakovića šljive. Tu smo se igrali kao klinci, nas tri drugara. Voleo sam taj šumarak. Nije bio onako gust i divalj kao srce planine, ali su redovi voćki imali svoju čar. Draga mi je bila zelenkasta kora nežnog šljivinog drveta. Teško mi je bilo da se odvojim i skrenem ka prevoju. Ipak, ustrčao sam i okrenuo leđa šljiviku. Požurio sam da što pre izbijem na Obade. Tako se zvala dolina koja je pripadala Stalajku. Nije bila tajna da je Stalajko tu živeo sa šest žena. Sve su došle odnekud, još pre ratova. Rodile su mu mnogo dece. To je bila jedna od tajni Stalajkovog uspeha. Imao je mnogo usta da hrani, ali i mnogo ruku da pomogne. Osim toga, u brdima oko njegovog imanja nalazio se ulaz u Arku. Odatle smo krali naftu za traktore i cigare za dušu. Kasnije, kad je Stalajko počeo da okuplja ljude i organizuje odbranu i zaštitu, zabranio je prilaz Obadima. Posle smo u nabavku išli dole na Sejmove Ponikve.
Krpice asfalta i rupe zatisnute šljunkom, to je bila cesta koja je vodila do vrha prevoja. Na kraju puta bila je rampa i katun. Znao sam da unutra sedi neki od čauša, ali sam se iznenadio kad se na vratima stražare pojavio Mrđa. On je bio jedan od Stalajkovih sinova. Na moje iznenađenje, nije me ništa upitao. Nije ni pokušao da me zaustavi. Hitro je podigao rampu i mahnuo mi u prolazu. Mora da sam strašno izgledao, okupan znojem, narogušen i naoružan. Još uvek sam pokušavao da ulovim jeguljastu ideju koja se krila negde u mojim grudima. Uzalud sam potegnuo ceo ovaj put ako se ne saberem pre nego što stanem pred Stalajka.
No comments:
Post a Comment