Četrnaesti ciklus - Trinaesti dan

JEDANAESTA GLAVA

Zahvalio sam kelnerici i pogledao hranu. Kafa je ličila na vreo mulj, tost na sasušeni sunđer, a viršle i jaja na ostatke pregažene životinjice. Otvorio sam koverat, pa izvadio posetnicu i knjigu "O popovima i trgovcima". Uzdahnuo sam. Neko mi je ponovo poslao primerak knjige koju sam napisao. Na kartici je pisalo "Nađin kutak – korišćene, retke, antikvarne i rasprodate knjige".
Odložio sam knjigu i karticu i ispio kafu. Ukus joj je bio mnogo bolji od izgleda, pa sam navalio na hranu. Bio sam gladan i razdražen. Jaja su bila sveža i dobro posoljena, viršle punjene sirom, a tost prijatno krckav. Pozvao sam kelnericu i naručio veliki sok od pomorandže i komad torte s kajsijama.
"O popovima i trgovcima" moj je drugi roman. Napisao sam ga prerano, pa je podsećao na "Život posle" više nego što sam želeo. Počeo sam da prelistavam primerak strepeći da ću i u njemu naći zacrnjenja. Kada sam ugledao prvu uništenu stranicu, ljutnuo sam se. Ma, ko je taj prostak? Zašto se okomio na moje knjige? Reči su bile veoma precizno izrezane. Nije bilo tragova na sledećoj stranici, a ivice reza bile su glatke. Razdraživalo me je i to što je knjiga sakaćena proračunato.
"Ako 'oćeš repete, ja sam u kuhinji, pa me vikni", rekla je kelnerica.
Donela je slatkiš i sok, a odnela ostatke doručka. Zahvalio sam joj se i počeo da brojim rupe. Bilo ih je stotinu dvadeset tri. Moraću da pitam Vingu da li taj broj nešto znači. Susret s Nađom me je iscrpeo, a susret s uništenom knjigom iznervirao. Osećao sam se kao brucoš posle cele noći učenja, kao novinar poslednjeg dana roka za predaju teksta. Nisam imao drhtavicu, samo sam bio veoma nestrpljiv i gladan. Slistio sam tortu u dva zalogaja i zalio je sokom. Ostavio sam dve novčanice na šanku, uzeo knjigu i karticu i izišao iz restorana. Prišao sam aparatu za sokove i ulovivši u džepu pregršt kovanica kupio dve konzerve koka-kole. Prvu sam iskapio do autoputa, a drugu sam pijuckao dok me šećer nije opustio. Um je počeo da mi radi bistrije, dovoljno da postavim pitanje – ko je poslao knjigu?
Doktorka Mozes pomenula je da je pošta stigla jutros, verovatno običnom poštom, jer bi mi skrenula pažnju da je posredi posebna isporuka. Knjigu je poslao neko ko je znao da ću ići u posetu Nađi. Osim Vinge i mene, za put je znao jedino još Trifun Ranković. Zaustavio sam automobil sa strane i izvadio telefon. Neko vreme sam prelistavao telefonski imenik, nije mi bilo sasvim jasno koga da nazovem. Odlučio sam da po povratku kući razmislim još jednom o svemu.
Vratio sam se na autoput i požurio da prestignem putnički kombi. Sa zadnjeg stakla kezila mi se rundava glava japanskog akite.

Četrnaesti ciklus - Dvanaesti dan

HIDRINE GLAVE U ŠKEMBETU

Dragi moji orkići, za večeras sam vam pripremio hidrine glave u škembetu. Zašto hidrine glave? Zar je praseća glava manje ukusna? Zar smo zaboravili da su i goveda jestiva? Eh, ali zamislite da se vraćate pobedonosni iz pohoda. Valja ugostiti poglavice. Običaj nalaže da im se posluži glava, skuvana u čorbici i prigodno ukrašena. Istog časa kad tanjiri dotaknu sto, počinje svađa – te čija je glava veća, te kome je zapao vepar, a kome krmača. Sluge nisu ni hleb iznele, a harambaše već potežu noževe, kindžale, sekirice, buzdovane, kratke i dugačke mačeve, rapire, oštropere, koplja, helebarde, partizane, te ostali pribor za jelo – i počinje metež. Iznesite im hidrine glave i ne samo da će svi biti zadovoljni istovetnošću porcija, već se neće usuditi da započinju kavgu na prijemu kod ratnog gospodara koji pred goste iznosi meso tako opasne zveri.
Hidre žive u močvarama, imaju tamnosmeđu kožu, žućkast stomak, ćilibarne oči i mutnobele zube. Prepoznašćete ih i po mnoštvu glava. Petoglave hidre su najmanje, dok su dvanaestoglave najkrupniji primerci. Rane joj zaceljuju skoro trenutno, a svaka odsečena glava rađa dve nove. Neka vas to ne obeshrabri, veoma je korisna osobina, posebno kad vam u goste dolazi više od dvanaest gostiju. Hidre s crvenim glavama su pirohidre i bljuju mlaz vreline, dok su one s ljubičastim glavama kriohidre i bljuju mraz. Pirohidrine glave čuvajte na ledu, a kriohidrine u vatri. Budući da je dobro oklopljena i veoma žilava, uobičajena hajka ne dolazi u obzir. Hidru ćete najlakše uloviti ako joj poremetite temperaturu tela. Mamac za pirohidre jeste pohovani sladoled preliven vrelim ovčijim lojem, a za kriohidre kocke leda punjene čilijem. Hladnoća odnosno vrelina omamiće hidru. Čim zverka poklekne, dajte znak trolovima da je poklope stenom. Naberite glava koliko vam je neophodno i naredite trolovima da zadignu kamenčinu. Sastružite stomačnu maramicu sa stenčuge, sakupite creva i džigerice, pa trk nazad u kuhinju.
E, sad.
Glave dobro očistite, operite u nekoliko voda i kuvajte tridesetak dana. Prokuvane glave ostavite da se prohlade, pa posolite. Hidrine džigerice operite, skuvajte i naseckajte na kockice. Na masti zagrejte pet stotina sedam džakova crnog luka. Kad zacakli, dodajte mu džigerice, tucanu papriku, so, biber, pa prodinstajte još dve-tri nedelje. Na oprano škembe pažljivo spustite posoljene glave. Oko glava složite luk i džigerice. Zašijte škembe i prebacite ga u dobro namašćen pleh. Nalijte sto sedamdeset buradi vode i pecite mesec dana u zagrejanoj pećini na sto osamdeset zmajskih stepeni. Tokom pečenja, škembe okrećite i zalivajte njegovim sokom. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im glava ispadne suva, a škembe hrskavo. To je zato što je nisu prelivali tokom pečenja. Zato ponavljam, ukoliko voda ispar,i dodajte još dve stotine buradi vode, te bure i po masti – i zalivajte pečenje! Uz hidrine glave iznose se pivo, pavlaka i svež hleb u neograničenim količinama. Laku noć, mali moji orkići

Četrnaesti ciklus - Jedanaesti dan

DESETA GLAVA – drugi deo

Skrenuo sam u hodnik i prišao drugim vratima s leve strane. Zastao sam, udahnuo duboko i... shvatio da na vratima nema kvake. Potražio sam zvonce, ali ni njega nije bilo. Pokucao sam. Iznutra se začula škripa stolice. Iza ugla se pojavila sestra. Plava kosa bila joj je skupljena u punđu na sličan način kao doktorkina. Iako veoma visoka, nosila je sandale sa povećom debelom štiklom. Iz džepa je izvadila kvaku, osmehnula se i otvorila vrata. Zatvorila ih je iza mene čim sam stupio u prostoriju. S druge strane staklenog zida mahnula mi je doktorka Mozes.
Nađa je sedela na stolici. Skupljene ruke držala je ispred sebe. Prsti su joj prevlačili po bradi, povremeno milujući obraz. Smršala je. Skratili su joj kosu crnu i sjajnu kao mačje krzno. Nekim ženama ništa ne može oduzeti draž, pa ni bolnička spavaćica. Prišao sam i spustio se do nje. Pogled joj je bio pun... sedativa ili onostranih prizora, nisam bio siguran.
"Ne raduju joj se zato što je vide..." prošaputala je.
Oklevao sam da joj nešto kažem.
"Nego zato što se njihova..." dodala je.
Nastavio sam da ćutim.
"Previsoko je i ne mogu da je dohvate."
Naglo me je uhvatila za podlakticu i protresla je. Pogledao sam ka staklenom zidu. Plavokosa sestra dala mi je znak da ostanem miran.
"Nađa, pusti mi ruku", rekao sam blago.
Zagrcnula se i pustila me da bi nadlanicom obrisala bale. Za trenutak sam ugledao Minjinu majku, a onda je ponovo potonula.
Mahnuo sam sestri i izišao čim su se vrata odškrinula. Želeo sam što pre da odem, ali zadržala me je doktorka Mozes.
"Samo trenutak, gospodine Kurcvejl, da vam dam Nađinu poštu."
"Poštu?"
"Da, niste dugo dolazili, ima nekoliko pisama. Jedno je stiglo baš jutros."
"Jutros?"
"Neću vas zadržavati, samo ćemo da svratimo do službe."
Napustili smo odeljenje i vratili se do glavne zgrade. Potpisao sam prijem kod buckastog bolničara, pozdravio doktorku i otišao do kola. Svežanj pisama bacio sam na suvozačko sedište i pokrenuo automobil. Mahnuo sam uniformisanom gospodinu. Listao je novine, pa me nije ni primetio.
Poželeo sam da dam gas i sjurim se niz planinu, ali odlučio sam da usporim i primirim se čim mi "Železna brda" nestanu iz retrovizora.
Vožnja kroz šumu me je ohladila. Više nisam bio uznemiren već samo iscrpljen. Ogladneo sam kao da mi je vrtlog ispraznio stomak. Zaustavio sam se na benzinskoj stanici. Mačor sjajne dlake odlutao je nekuda, a starac je brisao znoj s čela i pljuckao na asfalt. Uzeo sam poštu i potražio kantu za đubre. Bacio sam sva pisma od Trifuna, osim velikog žutog koverta koji nije imao naznačenog pošiljaoca. Pored stanice bio je restoran. Ušao sam i naručio jaku crnu kafu, tost, viršle i kajganu. Stavio sam koverat na šank. Otvorio sam ga kad je kelnerica donela hranu.

Četrnaesti ciklus - Deseti dan

PASULJ TROPRDAC

Dragi moji orkići, večeras kuvamo vojnički pasulj, poznatiji kao troprdac. Od davnina ga pripremaju kuhinje svih ratnih gospodara, a lako je shvatiti zašto. Glavni sastojci jesu pasulj i svinjetina, a troprdac je istovremeno i hrana i oružje. Setićemo se da je veliki ork-vojvoda Svinjoje Prdula odolevao opsadi hraneći pasuljem branioce tvrđave Grokk tri stotine sedamdeset sedam dana. Čim bi se ljudsko-vilenjačka vojska primakla zidinama, Svinjoje i njegovi momci bi prducnuli. Zelenkasti gas prekrio bi bojište, a preživeli protivnici pobegli glavom bez obzira. Admiral Svinjhem fon Tegethof imao je u floti šezdeset osam topovnjača-pasuljara. Uz domišljatu upotrebu pampura i sitne sačme, te redovnih porcija pasulja, njegova Prd-flota uspela je da potopi crnovilenjački nosač harpija "Sadi Mazi" u bici Na Pola Puta.
Nabavite sedam stotina sedam tona šarenog, crnog, belog i kariranog pasulja kao i sedam stotina šest tona rebaraca, slanine, pečenice i drugog suvog mesa. Džinovsku mrkvu dovucite iz Mrkvićgrada, na obodu hobitskih zemalja. Dve stotine sedamnaest džakova crnog luka opljačkajte od hobita, kad ste već u komšiluku. Tri kace zgrušane krvi... pa verujem da ćete se snaći, he-he. Dva lovorova venca smaknite sa odsečenih glava ljudskih generala. Za zapršku će vam biti neophodno sto šest kaca svinjske masti, šest džakova brašna, tri džaka mlevene paprike i tridesetak glavica belog luka.
E, sad.
U odvojenim posudama namočite pasulj i suvo meso preko noći. Ujutru procedite pasulj, prokuvajte, odlijte staru vodu i nalijte tri stotine dvadeset dva litra sveže. Suvo meso procediti, prokuvati, zatim isprati i dodati pasulju. U obližnoj pilani narežite mrkvu na daske colovače a onda ih nacepkajte u lonac. Pasulju dodajte i crni luk i krv. Kuvajte mesecima dok voda ne postane bela. Posolite, ali oprezno zbog suvog mesa. Po ukusu možete naseckati i drugo korenasto povrće, celer ili peršun. Mnogi mladi kuvari žale mi se da u pasulju imaju previše piljevine. Zato ponavljam, žir i šišarke nisu korenasto povrće!
Na masti propržite brašno, crvenu papriku i beli luk. Podlijte hladnom vodom jer se lakše razmuti i ulije u lonac. Dodajte lovorove vence i kuvajte još desetak dana. Začinite po želji. Uz pasulj služite svež domaći hleb, ukiseljene papirke, crveni luk, ork-proju i jezerce pavlake.
Laku noć, mali moji orkići.

Četrnaesti ciklus - Deveti dan

DESETA GLAVA – prvi deo

Ustao sam s prvim svetlom i iskrao se iz postelje. Sa prijema kod Van Sarovih utekli smo se čim je prošlo duvanje svećica. Gospođa Zvezdana čuvala je Vingu od kola dosadnih tetica, dok sam ja bio osuđen na tumaranje s čašom penušavog vina. Izbegavao sam da se zadržim u razgovoru, plutajući i osmehujući se kao da sam domaćin. Minja se lepo provela, premda sam već slutio da ću morati da joj iz glavice ispiram Štefine gluposti.
Imao sam tremu pred polazak. Možda sam se pribojavao susreta s Nađom. Premda za to nije bilo uporišta u stvarnosti, osećao sam se kao da odlazim krišom. Istina, laknulo mi je pošto sam razgovarao s Vingom, ali blaga nelagodnost me je i dalje pratila. Napravio sam tri velika sendviča u ražanim kiflama, sa krem-sirom, šunkom i paradajzom. Poneo sam i sok u plastičnoj boci.
Vožnja mi je prijala. Sišao sam s autoputa čim sam izašao iz grada. Preticao sam traktore natovarene senom, ispratio kvartet kombajna koji su užinali kukuruz, milio kroz sela i gradiće nenaviknut na poluplrazne ulice. Doručkovao sam na benzinskoj stanici, naslonjen na automobil. Društvo su mi pravili mačor sjajne crne dlake i starac koji je pokušavao da zapodene razgovor o vremenu i izazovima savremene zemljoradnje. Od vreline letnjeg jutra donekle me je spasila vožnja kroz šumu. Poželeo sam da uspon na Železna brda potraje. Čak su kroz misli počeli da mi se motaju obrisi pripovetke, kad sam izbio na visoravan i skrenuo na puteljak koji je vodio do sanatorijuma.
Ustanova se nalazila u zagrljaju šume, tik ispod male uzvisine. Veliko kameno zdanje i niz okolnih kućica delovali su kao hotel. Žičanu ogradu skrivala je gusta živica. Put je bio preprečen, a kraj njega je stajala prijavnica. Prosedi uniformisani gospodin zauzet ispijanjem jogurta, mahnuo mi je da prođem, podigavši rampu. Park je bio pust, ali se na sportskim terenima odvijala usporena košarkaška utakmica. Zaustavio sam auto na malom parkiralištu ispred glavne zgrade. Okolni travnjak bio je ukrašen bašticom. Grupica žena zalivala je cveće i skupljala lišće ispod ukrasnog žbunja.
Dva put sam pozvonio i vrata su se otvorila uz zujanje. U hodniku je bilo prohladno.
"Kod doktorke Mozes", kazao sam mladiću koji je frizurom i odlučnim kretnjama više ličio na marinca nego na bolničara.
"Desnim hodnikom do kraja, vrata broj sto šest", odgovorio mi je pošto je spustio slušalicu.
Zakucao sam na vrata i ušao. Prostorija nije ličila ni na ordinaciju, ni na kancelariju. Za radnim stolom od tamnog drveta sedela je sitna žena. Tamna kosa joj je bila skupljena u punđu, s nekoliko odbeglih pramenova. Ispod razgrnutog belog mantila nosila je majicu boje kajsije. Skrenula je pogled sa računarskog ekrana i osmehnula se. Po borama oko usana mogao sam da pretpostavim da je starija nego što deluje. Oči boje lešnika bile su žive, a pogled veoma prisutan.
"Eleonora Mozes, pretpostavljam da ste vi gospodin Kurcvejl."
Potvrdio sam.
"Izvolite, sedite", rekla je mekim glasom.
Smestio sam se na drvenu stolicu presvučenu šarenim pletivom.
"Doktor Markoni je otišao u penziju pre tri meseca, pa sam ja preuzela njegove pacijente."
"Kako je Nađa?"
"Sad je dobro, prebacili smo je na posmatranje u paviljon B. Čini mi se da operacija neće biti neophodna, ali ću vas ipak zamoliti da potpišete ovlašćenje."
"Naravno."
Doktorka mi je pružila tanku omotnicu sa pripremljenim dokumentom. Uzeo sam hemisjku olovku iz pune čaše pisaljki, proverio je, pa se potpisao u dnu papira.
"Svakako želite da posetite Nađu?" upitala me je.
Na trenutak mi se vratila trema.
"Da, ako je to moguće."
Doktorka me je ispratila iz prostorije. Izišli smo iz zgrade i prošli pored nekoliko pacijenata koji su skupljali otpatke i grabuljali ukrasni šljunak oko staze. Prišli smo dugačkoj beloj zgradi. Na prozorima je osim zelene mreže protiv insekata bila i gvozdena rešetka. Pozvonila je, pa smo ušli u paviljon praćeni zujanjem brave. Doktoka se javila glavnoj sestri i povela me hodnikom. Sa leve i desne strane kroz poluotvorena vrata video sam pacijente. Ležali su na krevetima. Neki su spavali. Neki su bili vezani. Mimoišli smo se sa staricom koja je umotana u frotirski ogrtač čučala pored bolničarskih kolica. Mozes je mahnula sestri i nastavili smo ka dnu hodnika. Iz džepa mantila doktorka je izvadila kvaku i otvorila vrata. Prošli smo u drugi deo paviljona. Zastakljene sobe bile su manje, u svakoj po jedan krevet. Doktorka Mozes zastala je kod sestara.
"Nađa je u drugoj sobi s leve strane", rekla je i pokazala rukom.

Četrnaesti ciklus - Osmi dan

HLEB OD BANANA

Dragi moji orkići, mislite da poznajete banane? Ne poznajete ih, ali već ćete ih upoznati! Od banana se prave aloko, etaka apam, matoke, boli, ipekare, dodo, mangu, alkapuria, mofongo, čifles, jo-jo, fufu, toston, patakon, tahino i tajada, da navedemo samo neka poznatija jela.

Cvet banane koristi se sirov ili kuvan u čorbama i karijima, a najviše liči na artičoku. Nežna srž drveta banane može da se jede i glavni je sastojak mohinga-doručka. Lišće je veliko, savitljivo i vodootporno, pa se koristi kao jednokratni tanjir, a hrana parena pod listom banane poprima slatkastu notu. Od pupoljaka i kore dobijaju se vlakna, izuzetno snažna i savitljiva, pogodna za stolnjake, tepihe i svilenkaste kaputiće kakve nose na Dalekom Jugoistoku. Naša braća hobgoblini od banana-papira prave zastavice koje svaki vojnik nosi na leđima kao znak raspoznavanja u vrevi boja. Slažem se da uvođenje reda u omiljeni ork-sport deluje nastrano, ali da se vratimo kuhinji.

Pribavite brod pun banana. Sačekajte da satrule, a kora im potpuno pocrni. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im hleb ima brašnast ukus. To je zato što koriste zelene ili crvene banane. Zato ponavljam, koristiti isključivo satrule dezertne, žute, banane. Posetite vulkanske gejzire Žute Stene i sastružite džakče ili dva kamenca koji ostaje iza kapljica prilikom erupcije. Četvrt bureta cimeta kupite od crnovilenjačkih trgovaca. Pripremite sedam hiljada tri stotine šezdeset šest kokošijih jaja ili pet-šest rokovih. Gnezda ptice rok ili ruh, kako je još nazivaju,  naći ćete na obroncima Atleta, planine koja gleda na Atletski okean. Ptica rok toliko je velika da lovi slonove kao što orao lovi miševe, a poznata je i po tome što je uništila brod slavnog ork-pustolova Svinjbada Morekljovca. Narendajte koru od stotinak limunova. Odvojte i tri stotine četrdeset šest tovara i tri osmine šećera, dva puta više brašna, tri puta manje ulja i pola tone ljuštenih oraha. U raskošnu varijantu recepta idu i prženi bademi, mleveni lešnici i brusnice.

E, sad.

Dobro namastite dno i stranice tepsije. Posuda mora biti dovoljno duboka da u nju stane galija, tako da joj samo vrh jarbola viri. U bazenčetu pomešajte brašno, gejzirsku strugotinu, cimet, džakče soli. Pošto sjedinite sastojke, razgrnite rupu u sredini. U drugo bazenče spustite sto dvadeset šest goblinskih klovnova na monociklima sa zimskim lancima. Polako spuštajte u posudu jaja, gnjecave banane, ulje, limunovu koru. Pucnite bičem i naredite klovnovima da se vozikaju po dnu bazena dok smeša ne postane penušava. Krivom nategom prelijte sadržaj u posudu s brašnom. Dajte planinskim trolovima vesla i neka mlataraju njima dok u bazenčetu ne nastane grumuljasto testo. Pospite ga koštunjavim voćem i brusnicama i kašiku po kašiku prebacite u namašćenu tepsiju. Pecite u pećini na tri stotine pedeset sedam stepeni bar mesec i po dana. Hleb je pečen kad balvan zabijen  blizu sredine bude suv kada ga izvadite. Ostavite kolač da se ohladi desetak nedelja, pa ga izvrnite na rešetku da se dobro prosuši. Umotajte u papir od banane pre nego što isečete prvu krišku.

Laku noć, mali moji orkići.

Četrnaesti ciklus - Sedmi dan

DEVETA GLAVA – drugi deo

Izišli smo u dvorište. S desne strane bazena bili su postavljeni stolovi. Tanjiri su se šarenili, odajući utisak raskošnog posluženja. Pored poslednjeg stola u nizu, u baštenskim foteljama od pletenog pruća sedele su ženice. Nedostajala je samo domaćica. Za trenutak su prekinule ispijanje koktela i čavrljanje.
"O, pa to je gospođa Kurcvejl!" ciknula je oronula plavuša, žena otpravnika stanice.
Gospođa Flik, proseda dama oštrih crta lica, ustala je i pozvala Vingu da sedne s njima.
"Draga, pridruži nam se!"
"Šta pije? Donesite joj na tanjiriću pomalo od svega", zapovedala je smeđokosa tetica odevena u sari.
"Nemoj dugo, udaviće me", šapnula mi je Vinga i uputila se ka senatu uspešnih žena.
Domaćin je biranim rečima pozdravio skup, pa smo nastavili ka vrhu bazena. Gospodin Flik pokušavao je da mi predstavi roman koji piše već godinama: potresnu priču o slepom nastavniku koji pokušava da izvede na put razred pun problematične dece. Postaje upravnik škole, svevideći autoritet, koji svetlošću znanja obasjava mlade duše, premda sam ostaje u večitom mraku. Srećom, sedokosog upravnika izgubili smo kod roštilja prepunog pljeskavica, kobasica i ražnjića. Malo dalje, pored pivske točilice i stočića s rashlađenim kriglama, bučnom grupom muškaraca dirigovao je Ranković.
"A oficir se okrene i kaže, a meni se ne čini da je ta-a-ko-ko-da!"
Svi su se zasmejali. Advokat Josipovič držao se za pozamašni stomak; iz čaše mu se prosuo srk piva. Bleštavi osmeh gospodina Peterlea isticao se naspram osunčane kože i kose obojene u crno. Ličio je na Ronalda Regana. Šef stanice, gospodin Hristov, brisao je brčiće od pivske pene. Tik gospodina Redlera udvostručio se, kriveći mu lice od žmirkanja i podizanja obrva. Po licima sagovornika, Ranković je primetio da smo mu iza leđa. Okrenuo se glumeći izenađenost.
"Hej, Miho!"
Raširio je ruke i ponudio mi da se rukujemo.
Prihvatio sam pokušavajući da odmerim stisak.
"Trifune."
Stajali smo nekoliko trenutaka u tišini. Iza nas, domaćin je preuzeo palicu i zabavljao goste.
"Ne piješ pivo?", upitao sam. Primetio sam da drži čašu mineralne vode.
"Ne, više ne pijem."
"Čuo sam da si putovao?"
"Indija, Nepal, Bangladeš. Vratio sam se pre dve-tri godine. Zapravo, predahnuo sam posle Azije pa sam do pre godinu i po dana bio u Africi, uglavnom u Keniji."
Govorio je kroz titraj osmeha, manje žustro nego što pamtim.
"A ti?" pitao me je.
"Tu sam."
"Pišeš?"
Potvrdio sam.
"Čitao sam 'Usamljenog šetača'. Dopao mi se onaj deo o trenju duše i slabosti."
Nisam mogao da protumačim da li mi se ruga ili pokušava da bude ljubazan.
"Kad smo već kod slabosti i slabih, jesi li posetio Nađu u poslednje vreme?"
Namrštio sam se.
"Sutra idem u sanatorijum. Nešto je... moram da potpišem neka ovlašćenja."
Klimnuo je i zagledao se u čašu.
"Pisao sam joj često, iz svih zemalja..."
Oćutao sam. Setio sam se poslednje posete Nađi. Glavna sestra mi je dala mnoštvo pisama bez povratne adrese. Bacio sam ih neotvorena.
"Izvinite što prekidam."
Ranković se osmehnuo Vingi i lako naklonio.
"Idem da proverim Minju, hoćeš li sa mnom?"
"Stići ću te, samo trenutak da se pozdravim sa Trifunom."
Mahnula mu je i pošla ka kući.
"Pa, svako dobro", rekao sam i pružio ruku.
Prihvatio je pozdrav.
"Vidi se da ovu ženu dobro neguješ. Nek' ti dugo traje."
Zastao sam i pogledao ga u oči. Nije bio zajedljiv. Bio je potpuni gad.

Četrnaesti ciklus - Šesti dan

SEC-KOLJ GULAŠ

Dragi moji orkići, neki tvrde da je jelo koje znamo kao sec-kolj gulaš zapravo pogrešno izgovoreno ime Sekulinog gulaša. Drugi vele da je pravi naziv Sekelji gulaš i pozivaju se na ime velikog ork-pisca, pesnika i svetskog putnika Joške Sekelja. Iskreno, nemam pojma šta je istina, ali u receptu koji vam predstavljam ima mnogo seckanja i mnogo kelja, a priprema se uz pomoć gula, i to na sledeći način.

Sedite u galiju i zaputite se u Saharinsku pustinju. Guli tumaraju peščarom, ali ih možete sačekati kod najbliže grobnice. Osim što se hrane leševima, piju krv, pretvaraju se u hijene i kradu novac, drže najbolje prodavnice polovnog mesa. U zamenu za džakče i po zlatnika, daće vam da sami proberete najbolje komade. Uzmite od buta ili plećke nešto konjetine, nešto kamiljeg i ljudskog mesa i nemojte zaobići nimilske konje. Gledajte da ukupno bude petsto-šesto tovara. U povratku zaplenite od hobita sav rod raznog kiselog zelja. Najbolji je kelj, ali ne zazirite od kupusa, zelja i blitve. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im gulaš ispadne previše kiseo. To je zato što su u žurbi pokupili bljuštur, a kao što mu sam naziv kaže, ogavnog je ukusa i pokvari gulaš. Zato ponavljam, koristiti isključivo zeljasto bilje iz hobitskih bašta. Kad smo već kod dlakave žgamadije, prisvojite dve stotine sedam tovara luka. Naseckajte pet džakova slaninice, a ako nemate slaninicu, onda i niste pravi ork-domaćin i sram da vas bude. Pripremite i kačicu masti, mlevenu papriku, lovorov žbun, so, biber i burence kisele pavlake.

E, sad!

Luk naseckati i propržiti na masti, dodati slaninicu i meso narezano na krupne kocke, dobro zabiberiti i dinstati s četvrtinom bureta kisele pavlake bar desetak sati. Zatim umešati ribano kiselo zelje, posoliti, dodati lovorov žbun i preliti toplom vodom tako da pokrije sve stastojke. Kuvati na tihoj vatri dve i po nedelje i po potrebi dolivati vodu. Pred kraj pustiti da deo tečnosti ispari. Poslužiti uz kiselu pavlaku i krompir sečen na četvrtine i skuvan u slanoj vodi. Umesto krompira odlična je i palenta. Sec-kolj gulaš najbolji je u zimu kad nema ratnih pohoda i kada je svima potrebno da što više kolju i najedu se.

Laku noć, dragi moji orkići.

Četrnaesti ciklus - Peti dan

DEVETA GLAVA – prvi deo

Van Sarovi su stanovali u delu grada gde skorojevići kupuju vile osiromašenih filmskih zvezda. Na kapiji nije bilo crvenog tepiha, ali su nas skolili momak koji je bio zadužen za parkiranje automobila i devojka koja je povela Minju u veliki beli šator za Štefine goste.
Meri nas je dočekala na vratima, odevena u drečavocrvenu haljinu bez rukava s velikim izrezom. Obasula nas je veštačkim osmehom i ćeretanjem.
"Oh, to su gospodin pisac i ljupka mu ženica. Kako ste mi? Draga, prekrasno izgledaš! Gde si kupila taj šal? Uđite, uđite. Je l' se Minjica već smestila? Dobro, evo tamo je bar, pored bazena je sto. Očekujemo još zvanica. Tu je i vaš prijatel,j gospodin Ranković! Kako ide knjiga?"
"Ide..."
"Divno, divno, a scenario?"
"Ide..."
"Izvinite me, moram do kuhinje da se uverim da je sve spremno... Marija!" doviknula je za onižom ženicom koja je nosila korpe s pecivom.
Pogledao sam Vingu i osmehnuo se. Prevrnula je očima. Pošli smo do šanka. Bučni muški razgovor dopirao je iz stražnjeg dvorišta; bili smo sami u salonu kojim su vladale kožne fotelje napadnih boja, oslikane obrisima životinja.
Uzeli smo po čašu penušavog vina sa šanka i premestili se dublje u salon, što dalje od vrata.
"Nije šampanjac", primetio sam.
"Misliš da je proseko?"
"Hm, ne deluje italijanski, pre će biti neki sekt."
"Šta se desilo? Nisi reč progovorio u kolima."
"Zbog Minje..."
Vinga je klimnula.
"Nešto u vezi sa Nađom?"
"Da, javili su mi iz bolnice da je progutala nešto. Moram da odem tamo i potpišem odobrenje, za slučaj..."
"Ideš ujutru?"
"Da, što pre krenem, pre ću da se vratim."
Vinga me je pomilovala po obrazu. Poljubio sam joj ruku.
"Nešto si hteo da mi kažeš, još od juče."
"Prekjuče sam dobio pošiljku. Neko mi je poslao primerak knjige 'Život posle'. Bio je ižvrljan. Juče je dolazila policija."
"Policija? Zašto? Kada?"
"Posle bazena, bila si u gradu sa Svetlanom."
"Zašto mi nisi rekao?"
Nasmešio sam se i poljubio joj vrh nosa.
"Ludice, pokušavao sam, ali ceo dan nismo imali ni trenutak nasamo."
"Izvini, potpuno sam bila... Šta su hteli?"
"Dogodilo se ubistvo, neko je ostavio knjigu na mestu zločina."
"Tvoju knjigu?"
"Da, takođe 'Život posle'. Na koricama je bio ispisan broj – sto trideset šest"
"Sećam se, pitao si me za taj broj. Ali to je bilo ujutru."
"U knjizi iz pošiljke koju sam dobio toliko reči bilo je zacrnjeno."
Želeo sam da joj kažem da je to slučajnost, neslana šala, ali ni sam nisam u to verovao, a Vinga nije bila žena koju ste mogli smiriti utešnim obećanjima da će sve biti u redu i rešiti se samo od sebe.
"Pa, šta su ti rekli?"
"Ko? Detektivi? Ništa, uobičajeni postupak. Dao sam im primerak romana da pročitaju."
"A šta kažu za podudarnost brojeva? Jesmo li u opasnosti?"
"Nisam im rekao da sam dobio knjigu, pa brojeve nisam ni pominjao."
"Zašto, pobogu?"
"Ne znam, nisam želeo da verujem da... nisam hteo da se zadrže i opsednu nam kuću."
"Moraćeš to da prijaviš. Miha, pogledaj me."
"Hoću, čim se vratim iz sanatorijuma."
"Uh, čekaj. Mnogo si mi sad rekao..."
Iskapila je vino.
"I sam ne znam šta da mislim."
Prekinuo nas je brundavi muški glas.
"Hej, vi tamo, što se krijete? Ko je to? O, gospodine Kurcvejl!"
Ugledao sam gospodina Van Sara, direktora pivare. Bio je veoma visok i glavat, podsećao je na penzionisanog boksera. Guste obrve i duboke bore oko očiju skrivale su pogled, taman kao i njegova kosa i isto toliko tršav.
"Šta ste se tu osamili? 'Ajte s nama, svi smo napolju, kod bazena."
Okrenuo se ka muškarcu koji je stajao na vratima dvorišta.
"Ej, gospodine Flik, vidite ko nam je došao", doviknuo je mršuljavom sedokosom upravniku škole.
Vinga mi je dala znak i pošli smo s domaćinom.

Četrnaesti ciklus - Četvrti dan

BELI BUBREZI

Dragi moji orkići, beli bubrezi ili bikova muda jedu se s velikim uživanjem širom sveta. Severnjačka plemena kisele ih u sirćetu i služe na venčanju. Aragonci ih bacaju na roštilj posle obredne borbe bikova. Hobiti ih pohuju prelivene pivom i hlebnim mrvicama. Govorka se da patuljci, u nedostatku bikova, pripremaju bele bubrege od sopstvenih organa, pa su tako nastale izreke: "grize svoja muda" i "patuljasta muda". Nijedan pravi ork-kuvar neće, međutim, posegnuti za jajcima muških kravica. Zašto se zadovoljiti mudancima, kad je u prirodi ork-naroda da teži najvećim delima. Zato će vam za naš, pravi ork-recept biti neophodni beli bubrezi minotaura.

Mnogi mladi kuvari žale mi se da su im muda premala i da nemaju dovoljno da iznesu svim zvanicama. To je zato što su koristili bele bubrege tartaurosa, grozotnih stvorenja što ih uzgajaju zli patuljci iz Hašutske ravnice. Ponavljam, jedino veliki minotauri sa ostrva Kreten imaju dovoljno velike organe za ovaj recept. Žive u velikim kamenim zdanjima s mnoštvom zamršenih hodnika. Ne preporučujem vam da pokušavate opsadu jer su zidovi predebeli, a buka će samo privući minotaurove saplemenike, Kretenjane. Zato koknite omanje ljudsko selo i leševe ostavite na ulazu u lavirint. Kad se dvonožno goveče pojavi, gađajte ga iz škorpiona, dobro zašiljenim balvanom čeličnog vrha. Ne brinite, meso mu je previše žilavo, neophodne su vam samo glava, za trofej, i muda, za recept. Nipošto ne bacajte žilu, već je sačuvajte! Možete je napuniti kajmakom i preliti remuladom ili upotrebiti kao osnovu za goveđu čorbicu. Na licu mesta oljuštite opnu belih bubrega i isecite na listiće tri prsta debljine. Prenesite ih u galiju napunjenu sirćetom i vodom i prevezite do kuhinje.

Neka vas čeka spreman pac od sto trideset osam burića belog vina, soka od dve stotine sedam limunova i pedesetak glavica belog luka. Čim galija pristane, prebacite glavni sastojak u pac i ostavite da odleži. Posetite goblinske pećine i otmite im četiri stotine osamnaest tovara gob-gljiva. Dok se vratite, pac će obaviti svoje. Bele bubrege operite, osušite i naseckajte na komadiće. Čvrknite nekoliko hobitskih pokrajina i zaplenite sav luk koji nađete. Izručite ga u tiganj dovoljno velik da u njega stane četa goblinskih vukojahača. Naredite im da pregaze luk nekoliko puta i dobro ga usitne. Dodajte ulje i bele bubrege, te dinstajte desetak dana. Pečurke isecite na listiće i sjedinite ih sa smesom u tiganju. Pošto sva voda ispari pred sam kraj dodati još belog luka. Začiniti svim začinima koje volite. Služite uz makarone na maslacu ili uz krompir-pire ukrašen stručkom vlašca.

Laku noć, dragi moji orkići.

Četrnaesti ciklus - Trećii dan

KREMENJACI

Dragi moji orkići, počinjete li dan grumuljicom kremena, kockicom porfirita ili dijabaza – koje još nazivaju rožnac? Ako već niste predani zdravlju, možda jeste slasti mirisnih kremenjaka. Za večeras sam vam pripremio recept sačuvan iz vremena naših trolovskih predaka. Ostaci kremenjaka pronađeni su u utrobi fosilizovanih grozojeda, što svedoči o tradiciji ork-kuhinje koja ne samo da je starija od svih drugih kuvarskih škola na svetu, već prethodi i samim orkovima.

Osnovni sastojak recepta jeste kremen. Četiri stotine sedamdeset devet tovara vatrenog kamena sastružite sa obala severnog okeana. Potražite litice okrenute ka pučini ili kremene točkove zarobljene u školju. Dve hiljade tri stotine šezdeset četiri lešnika otmite vevericama. U ranu jesen, pre nego što repate rugobice padnu u zimski san, napujdajte na njih puk goblinskih paukojahača. Ukoliko su veverice bile lenje ili je lešnik loše rodio, za recept možete upotrebiti i brabonjke guano-veverica. Ova retka vrsta živi u zemlji crnih vilenjaka. Hrane se mahunama guara. Zbog hiperaktivnog varenja, zadržavaju samo opnu, a obrađene semenke guara crni vilenjaci sakupljaju i prodaju po vrtoglavo visokoj ceni. Brabonjci guano-veverica koriste se za ukrašavanje, ali i zgušnjavanje kolača i torti, te kao začin i lek protiv nesanice. Zatim vam je neophodan jedan i po prstohvat Dr. Orkijevog praška za pecivo, a dobija se, kao što već znamo, kristalizacijom prdeža šumskih nimfi. Zahvatite dve tone i tri četvrt magme. Mnogi mladi kuvari žale mi se da su im kremenjaci previše tvrdi i da sve zube ostaviše na njima. Zato naglašavam, zahvatite vrelu magmu, koja je u tečnom stanju, a ne lavu – koja će se vrlo brzo skameniti. Za najbolju magmu posetite vulkane zlih patuljaka ili vulkanska ostrva severnog okeana. Dve stotine pedeset osam džakova najfinijeg peska otkupite od mumija iz Saharinske peščare, daleko na jugu. To će vam biti lep povod da posetite Vatrene Doline u blizini drevnog grada Luksuza, na obali Mila. Siguran sam da ćete se velikoj reci Mil rado vraćati, odličan je izvor milskih konja – izvrsni su za punjenje zmajskog pečenja. Čuvajte se kroko-trolova, proždrljiviji su od krokodila, a koža im nije dobra za cipele i tašnice. Tri tegle škriljčanog ulja kupite od gnomova. Znam, znam, tako su maleni i ćelavi i gnjecavi, a koščice im tako ljupko krckaju, ali obuzdajte se. Jedino gnomovi kopaju dovoljno duboko i znaju kako da iscede kameno ulje. Pripremite još i limun, tri nojeva jajeta i mrvicu cimeta.

E, sad.

U ovećem bazenu prašak za pecivo umešajte u mleveni kremen, pa umutite zajedno sa magmom. Dodajte pesak, jaja i četvrtinu mrvljenih lešnika, zatim cimet, narendanu limunovu koru, sok od polovine limuna i sve dobro izmesite. Ukoliko imate poteškoća, uvek možete da pozovete u pomoć planinske trolove. Namamite ih u bazen crkotinom. Kada se odgegaju do sredine, dajte znak goblinskom orkestru da zasvira. Trolovski ples i tabananje lako će izmrviti sastojke i dati ujednačenu smesu.

Testo mora da odstoji na hladnom oko godinu dana, a zatim od njega oblikujte valjke koje ćete naseckati na komadiće veličine dečije glave. Na namašćeni pekarski lim složite kuglice i malo ih spljoštite, kao kad razbijate lobanje. Premažite ih belancem i ukrasite mlevenim lešnicima ili brabonjcima. Pecite u pećini zagrejanoj na dve hiljade dve stotine dvadeset dva stepena oko petnaest i po meseci. Ukoliko kremenjake iznosite plemstvu, možete polovinu kremena zameniti porfiritom ili dijabazom. Obratite pažnju da tokom pečenja odlijete višak gvožđa i drugih metala koji bi mogli da se izdvoje iz porfirita. Tako dobijena zgura ohlađena pa mlevena, odličan je ukras za kolače i torte.

Laku noć, mali moji orkići.

Četrnaesti ciklus - Drugi dan

MRAMORNI KOLAČ

Dragi moji orkići, slatkiš koji sam vam pripremio za večeras nije samo veoma ukusan već i lekovit. Kad u glavi počne da vam bije more o mramorje, a vi brže-bolje smažite sto trideset šest i po kubika mramornog kolača. Od glavobolje kamen na kamenu neće ostati, jer svi znamo da se klin klinom izbija!

Osnovni sastojak recepta jeste, razume se, mermer. Potrebne količine ove plemenite stenčuge nabavićete od kamenih džinova. Neka vam zapakuju tri stotine pedeset četiri tone čistog belog mermera. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im kolač ispadne gnjecav i da se brzo skameni. Napominjem da u recept ne idu niti crveni mermer iz Ranta u Valuniji, niti bledoružičasti mermer iz Kenjesija, pa čak ni bež mermer sa Bežanije! Najbolji su mermeri iz kamenoloma na ostrvu Braka ili devičanska nalazišta u blizini Aranđelska, iz sela Venčac. Zamolite kamenoresca da odstrani žilice iz mermera. One odaju prisustvo nečistoća kao što su glina, pesak, mulj, rožnac ili rđa, a nijedan pravi kuvar ne želi da posluži rđav kolač, zar ne?

Za mramorni kolač neophodan je i kakao. To je prašak koji se dobija sušenjem i mlevenjem brabonjaka ptice koja jede semenke kakaovca ili kakastog drveta, a naziva se kakadu. Devetnaest vreća ovog skupocenog sastojka kupite od crnovilenjačkih trgovaca.

Vedro ulja od ulješure nabavićete kod naše severnjačke bratije, kitolovaca sa poluostrva Uplatkovka.
Vazdušastu so sakupljate sa dna isušenih slanih jezera. Ukoliko u vašem kraju nema slanih jezera, možete ih sami napraviti. Preotmite od ljudi rudnike soli u Tuznim Brdima i godišnjom proizvodnjom posolite omanje jezero. Uz malu pomoć čarobnjaka piromana isušite jezerce i sastružite vazdušastu so sa dna.

E, sad.

Penušavo zamutite četiri hiljade dve stotine sedam i po nojevih jaja i dodajte devedeset šest burića šećera. Dodajte ulje od ulješure, tri četvrtine bureta jogurta od nosorogovog mleka, šezdeset osam džakova vazdušastog ulja i, naravno, mermer. Dobro izmešajte. Mermer nikao nemojte kruniti već mešajte sastojke dok se sam ravnomerno ne rastopi.

U dublju, dobro namašćenu jarugu ulijte pola smese, a u ostatak dodajte kaku i dobro promešajte da se dobije žitka tamna masa. Kakasti deo nalijte u svetli deo smese i promešajte lagano jarbolom da biste napravili šare.

Pecite u prethodno zagrejanoj pećini na dve stotine dvadeset sedam stepeni oko mesec i po dana. Pečeni kolač posuti šećerom u prahu. Sačekajte da se sasvim ohladi i poslužite uz čaj, kafu, kuvano vino ili svežu toplu krv.

Ako ste se pridržavali uputstava, od svojih gostiju čućete jedino zadovoljno mrmoljenje. Laku noć, mali moji orkići!

Četrnaesti ciklus - Prvi dan

SEDMA GLAVA

Obrisao sam senf oko Kašjinih usta i spustio je sa barske stolice. Minja je sama skliznula i devojčice su otrčale do džuboksa. Otpio sam poslednji gutljaj vode i mahnuo šankerici. Platio sam ručak i pokupio torbicu sa pulta.
"Devojke, krećemo!"
Umesto ka kolima, skrenuli smo ka parku. Majke su ponosno gurale kolica. Starčić je pokušavao da ukroti suncobran ispred mašine za sladoled. Psi svih boja i veličina jurili su za izujedanom plastičnom bocom. Crvenokosa furija potrčala je za mladim retriverom upinjući se da mu ulovi rep. Minja je trčala za sestricom dovikujući joj nešto.
Seo sam na klupu, više zadubljen u misli nego u posmatranje dečije igre. Vraćale su mi se slike iz doživljaja sa Trifunom, miris sandalovine koji je ostao iza inspektorke Gadurjan, zacrnjena slova i fosforescentni brojevi, zluradi osmejak gospođe Van Sar, Nađin kutak i Nađina kosa...
Zazvonio je telefon, zvala je Vinga.
"Ljubavi, gde si?"
"Evo nas u parku ispred univerziteta."
"Znači, blizu ste Dominikane?"
"Jesmo..."
"Super, 'ajde da se nađemo ispred za petnaestak minuta. Moram da pokupujem još neke stvarčice za večeras."
"Važi, ljubim te."
"Ćao!"

Vinga i Svetlana sedele su u bašti kafića ispred ulaza u tržni centar "Dominkana". Devojčice su otrčale ka njima, zamalo oborivši momka kostimiranog u višljušku koji je delio letke.
Svetlana je bila veoma visoka i mršava. Zbog bujne kovrdžave kose i tamnijeg tena ličila je na Afrikanku. Bile su najbolje drugarice još iz srednje škole. Svetlana je iza sebe imala tri uspešna razvoda i plavog dečkića, Mišu. Jednom prilikom učinilo mi se da sam uhvatio čežnjiv pogled Svetlaninih očiju boje ćilibara. Vinga mi je na to rekla da ne budem blesav i da bih mogao da budem manje opsednut sobom. Još mi je kazala da bi trebalo da budem ljubomoran, s obzirom na to da je Svetlana posle trećeg razvoda počela da izlazi isključivo sa ženama.
"Pozdrav lepoticama", rekao sam i seo pored Vinge.
Nagnula se da me poljubi u obraz. Svetlana se osmehnula i pružila mi ruku.
"Vinga mi kaže da radiš na scenariju?"
"Da, borim se."
Svetlana mi je nazdravila visokom čašom ledene kafe.
"Miho, uzeću Minju, idemo da kupimo neke krpice i poklone za večeras", rekla je Vinga.
"U redu."
"Odbacićeš Svetlanu kući?"
"Ma, nema potrebe", pobunila se.
"Nije mi teško, a i usput si nam."
"Ljubavi, Kašja će da spava kod Elene. Vratiću se do šest, budite spremni."

Milili smo kroz centar grada. Kašja je rukama i nogama objašnjavala Svetlani dogodovštinu iz školskog dvorišta. Dugo su se smejale, a potom se crvena furija primirila i priljubljena uz staklo prebrojavala automobile.
"Kako je Miša?"
"Dobro je. Na jesen kreće u školu."
"A ti?"
"Ja sam je odavno završila!" nasmejala se Svetlana.
"A kako ti je..."
"...Tifani? Sjajno se slažemo, svidela bi ti se."
"Zaista?"
"Da, ona je arheolog."
"O, znači Indijanka Džons?"
"Ne baš, radi za naftnu kompaniju."
"Pa, onda je ipak terenac."
"Aha, obilazi gradilišta da proveri lokalitet pre nego što kompanija počne da postavlja bušotinu."
"Plemenito od njih."
"Eh, čine to samo da bi izbegli tužbe."
"A ti?"
"Nemam problema sa tužbama..."
Nasmejao sam se.
"Vajam."
"Zaista? Čestitam!"
"Hvala, terapeut mi je savetovao da stvaram. Probala sam da pišem", pogledala me je stidljivo, "a u slikanju nisam mogla da napredujem dalje od skiciranja."
"Ambiciozna, kao i uvek."
Slegnula je ramenima.
"Pomaže mi da prevedem tamu u svetlost."
Ćutali smo.
"Hej, mogao bi da mi poziraš!"
"Ja? Ma, kakvi. Znaš da ne mogu da sedim s mirom."
"Nije važno, dođi, smislićemo nešto."
Osmehnuo sam se.
"Obećavam."

Trinaesti ciklus -Trideseti dan

DOMAĆI SLADOLED

Dragi moji orkići, ništa lepše nego kada se dve omiljene poslastice sliju u jednu. Pravo osveženje za vrele letnje dane jeste domaći sladoled, a najbolji je sladoled od domaćih. Šta su to domaći, pitate se? Oni su posebna vrsta vilinskih bića. Nastanjuju se u napuštenim kućama, pa ih je veoma teško nabaviti. Zato se namerite na vojvodstvo i harajte ga uzastopno godinama. Zatim ga ostavite da se ohladi i slegne dvanaestak meseci. Ušunjajte se sa odredom goblinskih lopuža i naberite džak i po domaćih.

Sladoled se pravi jednostavno od hipogrifovog mleka, emuovih jaja, žutog sećera, zgustina, magarećeg maslaca i vanile.

Hipogrife ne možete pronaći u prirodi, jer su potomci grifona i kobile. Zato poharajte južnjačke krajine konjovodaca i otmite im desetinu najstamenijih kobila. Dobro ih istimarite i vežite visoko u Kazaganskim planinama. Sačekajte da grifoni navale i obave posao. Tri stotine četrdeset šest dana kasnije izrodiće se hipogrifi. Muške prodajte Gorlinzima, surovim severnjacima, a ženke zadržite. Odbrojavajte nedelje i posle osamnaest meseci privedite ždrepca hipogrifici. Ako okasnite, prevladaće ptičija priroda hipogrifa i nećete dobiti mleko. Ukoliko ste parenje obavili tačno na vreme, sto pedeset sedam dana kasnije poteći će hipogrifovo mleko. Trideset devet i po kačica biće dovoljno.
Emui se gnezde u ravnicama Naopakih stepa, u dalekoj zemlji Glavoguziji. Ukoliko ste pustolovne prirode, razapnite jedra i pravac pučina. Suvozemnije raspoloženi kuvari mogu emuova jaja povoljno kupiti od crnovilenjačkih trgovaca. Neophodno je osamdesetak jaja.

Žuti šećer kupuje se od žutih goblina. Kako ga oni proizvode, ostaće tajna, s obzirom da mnogi običaji žutih goblina zgražavaju i najokorelije ork-ratnike. Pet stotina tri tovara šećera i možda još koje džakče više sasvim je dovoljno za ovaj recept.

Magareći maslac pravi se od magarećeg mleka. Naredite momku da izmuze jednu i po vedricu. Neka je bućka letnji dan do podne i odmah donese u kuhinju čim odvoji mlaćenicu od maslaca.
Vanila je najskuplji začin i dobija se mlevenjem ploda retke vrste prekomorskog cveća. Poharajte dve-tri zmajske pećine i skrijte suzicu dok predajete blago crnovilenjačkim trgovcima u zamenu za vrećicu vanile. De, de, pravom ork-kuvaru dobar zalogaj važniji je od dragulja, zlata i nakita.

Zgustin je drugo ime za krompir u prahu. Dobija se iskuvavanjem krtola dok sva voda ne ispari. Kašu sušite na suncu svaka tri dana i ponovo kuvajte dok ne ostane samo beli prah.

E, sad.

Dobro zamutite krem od žumanaca, dve stotine tovara šećera, zgustina i šoljice mleka. Kad smesa provri, dodajte maslac. Ulupajte belanca sa preostalim šećerom i sjedinite dobijenu penu sa kremom. Sve to zajedno ukuvajte u mleku i ubacite domaće. Prethodno ih očistite od kostiju. Dobro im zagrizite lobanju i snažno vucite dok ne izađe i poslednji pršljen kičmice. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im je sladoled hrskav i da im koščice domaćih zapinju za zube. Naglašavam da pošto ih otkičmite, domaće sameljete i skuvate na pari dok se ne skašaste. Sladoled ostavite na ledniku da se dobro stegne i poslužite uz preliv od javorovog sirupa. Ovim jelom gostio se kralj Mudromudr Glasnogovorni svake prestupne godine i vladao je dugo i uspešno. Laku noć, mali moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset deveti dan

PUNJENE TIKVICE

Dragi moji orkići, večeras ću vam otkriti tajne tikve, voćke čudnovate. Tikve su poreklom iz prekomorskih pokrajina crnih vilenjaka. Sredinom petog veka u naše krajeve doneo ih je slavni ork-istraživač Straobal Šûljak. Budući da rastu u nebrojeno mnogo boja i oblika, danas predstavljaju osnovu naše ishrane, ali i umetnosti, religije, te ratnog umeća i zabave. Uz tikve se sladimo, mezimo i mastimo brk. U tikvama nosimo vodu i rakiju. Rezanje tikve za praznik Bundeglavog preraslo je iz obreda u stvaralački čin, a kao što znate, tikve se koriste prilikom opsade za izradu karteča i ručnih granata. Sušene i pečene semenke tikvice sjajno su umirujuće sredstvo, a uljem od tikvica mažu se otekli žuljevi.

"Dajte mi tikvu i pomeriću vam mozak!" kaže u baladi "O natkuvavanju" gorostas ork-kuhinje, natkuvar primarijus velečasni Brozozor Grozozorni – Tića. Tako je nastao izraz tikvan, za orkove pomerenog mozga.

General Džangir Kan u žurbi je umesto verižnjače navukao izdubljenu tikvicu spremnu za punjenje. Sapet i pod njenom težinom pao je na zabezeknutog goblinskog kuvara i spljeskao ga. Tako je nastao omiljeni plemićki sport – tikvanje.

Za punjene tikvice boja nije presudna. Možete koristiti morskooplave, bolesnozelene, ogavnožute ili arterijskocrvene. Važno je da tikvice budu dovoljno velike i dozrele. Operite ih, ocedite i presecite uzduž na dve jednake polovine. Nemojte se glavom šaliti da tikvice sečete bojnom sekirom. Otupeće, slomiće se ili nešto još gore. Za tikve se koristi isključivo budak broj sedamdeset devet i po. Ne guliti tikvice! Nežna mlada kora lako je svarljiva, a u sloju ispod nje nalaze se veoma značajni hranjivi sastojci.

Budakom za tikvice izdubiti unutrašnjost i očistiti od mladih semenki. Neka vam dečko osvetljava put dok se probijate kroz mlade, mekane semenke. Kad se zaglavite skroz duboko u unutrašnjosti, viknite dečka da vas povuče za papke i izbavi iz tikve.

U udubljenje slažite bareno slonovsko meso koje ste prethodno posolili. Dva ili tri krupnija slona ili desetina slončadi biće dovoljna za punjenje jedne tikvice. Mesu dodajte dvadeset šest džakova mrvljenog bosiljka i prelijte blagim umakom od paradajza. Trideset sedam i po vinskih buradi najboljeg kuvanog paradajza možete povoljno nabaviti kod južnih goblinskih plemena. Pečurke po izboru nasecite na tanke listiće i vrlo malo posolite, pa poređajte na površinu kečapa. Pospite mrvljenom majčinom dušicom. Biće dovoljne dve i po džinove šake. Dodajte i trolovski prstohvat sremuša.

Na kraju sve blago poprskati maslinovim uljem iz sto trideset sedam kaca. Peći u prethodno zagrejanoj pećini na dve stotine i tri četvrtine zmajskih stepeni.

E, sad.

Pred sam kraj izvadite tikvice iz pećine i zalijte umakom od penasto umućenog jajeta dinosaurusa i kentaurske pavlake, pa vratiti u pećinu na još četiri ili pet dana. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im tikvice ispadnu bljuzgave. Ponavljam, vratiti u pećinu na četiri ili pet dana, a ne nedelja!

Jelo izneti toplo uz kiselo mleko ili kefir. Tikvice možete puniti raznim vrstama mesa, a Gorbagove tikvice punjene mlevenim jednorozima i danas su vrhunski domet ork-kuhinje.
Laku noć, dragi moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset osmi dan

PITA OD PETUNIJA

Dragi moji orkići, za večeras sam vam pripremio pitu od petunija. Petunija? Da, da, džinovskih petunija! Znam, niste to očekivali, ta petunije se ne jedu. One se, naravno, puše. Koliko ste dugih zimskih noći proveli pućkajući guste kolutove ljubičastog dima? Eh, da, neuki hobiti drže se trave za lulu, a i patuljci su se poveli za njima. Samo je ork-narodu dato da uživa u blago ljutkastom i mestimično slatkastom ukusu dima od ružičastih petunija, zavodljivom voćnom mirisu žuto-mrkih petunija ili omamljujućem delirijumu crnih petunija.
Blagougodnim prelivima zadovoljstva petunije od sada možete da se prepustite i u obliku ukusne pite.

Osnovu recepta čine cvetovi džinovskih petunija. Biće vam neophodne tri ili četiri čašice. Izuzetno je važno da latice ostanu neoštećene. Zbog toga petunije ne možete oboriti sekirčetom, čupnuti vajvernom ili namamiti trola da ih ubere. Netaknute cvetove dobićete od divožena u zamenu za med. Sedamdeset devet i po vinskih buradi slatkog sirupa obezbediće vam naklonost megacica. Zamolite ih da vam cvetove petunija slože tako da stanu na dvadeset osam uporednih zaprega.

Petunije operite pod vodopadom. Preporučujem vam Kraljevske vodopade u Naheriji. Tamo je, istina, uvek gužva jer mnogi ork-kuvari onde peru džinovsko voće i povrće, ali verujte mi, uživaćete u prijatnom ćaskanju. Možda se i ogrebete za kakav neobičan recept.

Umotane latice nasecite na kolutove. Propržite na malo ulja u džinovskom loncu. Dodajte pet stotina dvadeset pet džakova aleve paprike, četrdeset pet i po merica mlevenog bibera i godišnji prinos omanjeg rudnika soli.

Za to vreme, na uobičajen način, skuvajte jedanaest tegljača krcatih kaladonskim pufi-pirinčem. Pufnasta zrna upijaju vodu, pa pirinač kuvajte u prigodnom, dubokom sudu.
U posebnu posudu stavite šest levijatanovih jaja. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im je pita suva i krta. Ponoviću, neophodna su levijatanova, a ne zmajeva jaja! Dodajte dvesta hiljada sedam stotina i šest kačica fljeta-sira koji se dobija od posebne vrste Božjih ovčica. Naći ćete ih na Elizijskim visoravnima, čuvaju ih aranđeli, te krilate napasti. Preporučujem da u lov na ovčice krenete goli kao od majke rođeni. Anđelci će se sablazniti i napustiti bojište, pa izmuzite ovce i napravite fljeta-sir. Pribavite i sto hiljada pedeset jednu kačicu svežeg krem sira u koji ste izgnječili pet stotina sedamdeset šest i po buradi belog luka. Oprezno! Isparenja mogu da ubiju ratnog vepra na sto pedeset tri i po koraka ili vajverna u niskom letu.
Kad se petunije i pirinač prohlade, dodajte ih u sir i jaja i promešajte. Masa ne sme biti ni gusta ni retka. Uposlite vrtirepne vajverne da zamute smešu i ujednače je.

E, sad.

Pronađite omanju dolinu. Očistite je od žbunja, zabrana i straćara. Zastrite dolinu srednje debelim korama za pitu, prskajući ih uljem. Kore se prodaju na kilotone kod crnih vilenjaka i veoma se povoljno plaćaju u zlatu i dragom kamenju. Ređajte dve kore, pa nadev, zatim na svaku koru pomalo nadeva i tako dok ne iskoristite sve kore. Dve ostavite za kraj.
Odozgo pitu premažite uljem. Pozovite čarobnjake, po mogućnosti piromane. Srećom, ne morate da šurujete sa ljuskim magovima, jer kod zlih patuljaka ima mnogo poklonika dobre vatrice. Zamolite ih da zagreju dolinu na dve stotine pet stepeni prvih šesnaest dana, a zatim još šesnaest dana na temperaturi od stotinu sedamdeset četiri četvrtine stepena.
Gotovu pitu secite bornim kolima sa posebnim dodatkom za džinovske bureke i pite, a služite je kao predjelo, uz kiselo mleko.

Za ljutkast ukus koristite ružičaste i ljubičaste petunije. Bledožute petunije daju svežekiselkast ton. Žutomrki i svetloplavi cvetovi naginju slatkastim, voćnim nijansama, dok za nezaboravne orgije svakako upotrebite cvetove crnih petunija.

Laku noć, mali moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset sedmi dan

O GLJIVAMA

Za svakog ork-kuvara presudno je da razlikuje jestive od otrovnih gljiva. Koja gljiva ide u soufflé, a koja u sauté, nauči se s vremenom. Pečurke rastu u tmini i govnima, zbog čega ih ima po celom svetu. Najbolje vrste uzgajaju pećinski goblini.

Prganji su šumske gljive koje rastu u planinama. Prepoznaju se po smeđem šeširiću i belom repu koji miriše na roštiljsko meso. Jedu se sveže, ali i pohovane, sušene i ukiseljenje začinima u ulju. Prganje skuplja sirotinja, pa se pred uvažene goste iznose isključivo u čorbi, kao predjelo.
Šantaramantara ili žuta ludija ima veoma kratak rep skriven ispod rebrastog širokog šeširića. Može biti i narandžaste boje, a miriše na breskve i blago ljutne. Koristi se i protiv komaraca. Utrljajte šaku ove gljive ispod pazuha i ne samo da ćete se osloboditi buva, već će vas i leteće krvopije izbegavati. Najbolje su pohovane ili ukiseljene u ulju. Od njih se pravi i sjajna rakija. Na dno kace nastružite grožđice. Do polovine složite šantaramantare i nalijte izvorskom vodom. Promešajte svakog punog meseca. Kad se setite, pretočite širu u kazanče i ispecite zlatnožutu rakiještinu – ludovaču. Goblini je nazivaju protivotrovom za dosadu.
Žuto stopalo šantaramantarin je srodnik. Raste u podnožju četinara. Raspoznaje se po zlaćanoj kapici i cevastom repu. Vole je zbog jakog ukusa koji vuče na zabiberenu dimljenu prasetinu. Tako se i služi, sirova, kao vrhunsko predjelo.

Modrikača ili violetka ima uvijen i vijugav rub, plavoljubičaste boje. Stručak je mesnat i visok. Ove gljive rastu u šumi i u pećinama, skrivene u trsetištu, pa ih je teško uočiti. Od njih se pravi ljubičasti sos koji odlično ide uz sve vrste topljenog sira. Nekada davno, poklanjanje modrikače smatralo se za uvijenu pretnju ovekovečenu u onoj narodnoj: "Modrikačom ću te, modrikačom ćeš me".

Truba smrti je crna i neugledna gljiva koja raste u šumi. Liči na ugarak, pa se teško uočava. Ne bojte se, orkići moji mali, uopšte nije otrovna, čak je blagotvorna za varenje, a naročito dobra protiv gasovitih nevolja. Kuva se ili suši.

Gob-gljiva je najrasprostranjenija od svih jer raste u blizini goblina, a katkad i na njima samima. Šeširić je mesnat i gotovo loptast, a drška je puna i ima prsten. Meso joj je žućkastocrveno, veoma ukusno, ali se brzo ucrvlja. Glavni je sastojak gljiv-piva. Kao što znate, pivo se pravi od paprati, meda, pečuraka i krmelja. Odvojte listiće paprati i usitnite ih. Zalijte medom i preko dodajte sušene i mlevene gob-gljive. Krmelje možete sakupiti od vukova ili od rodbine. Idu tri supene kutlače u bure i po pivske smeše. Uspite vodu i kuvajte dok ne provri. Patuljci takođe prave pivo, ali veoma bljutavo jer umesto pečuraka koriste stočnu hranu, ječam, zob i heljdu.
Ovčija glava raste u žbunovima podno hrastova. Na površini uočavate guste tamne kapice, a ispod zemlje je krtolasti rep. Ima božanstven sumporast ukus. Nazivaju je još i kraljevskom pečurkom. Pravi se isključivo kuvana pod sačem na maslacu. Ukazom vladara Buzglarda Veličanstvenog, spremanje ove pečurke na bilo koji drugi način kažnjava se smrću. Najkrupniji primerci mogu da dostignu veličinu omanjeg zeca.

Mozgača raste pod zemljom i na peskovitim terenima. Klobuk je krupan, ljubičast i prekriven crvastim izraslinama koje podsećaju na mozak. Goblinski šamani koriste je u obredu Crnog Sunca. Sveža pečurka udara na jetru i bubrege, a prvi znaci trovanja jesu povraćanje i krv iz nosa. Sledi vrtoglavica, glavobolja i potpuna obamrlost. Posle sedam dana delirijuma nastupaju koma i smrt. Što nikako ne sme da vas odvrati od ukusnog zalogaja! Poparene mozgače obogaćuju svaki omlet, čorbu ili sauté zbog čega su omiljene na severu. Veliki ork-kuvar Finbolg Medeni proslavio se na dvoru kraljice Burgolete Nezasite upravo kajganom od mozgača.
Lavlja pečurka ili bradati jež raste sa oborenih stabala. Rep je na vrhu, a klobuk se spušta u vidu belih resa. Blago kuvane ukusom podsećaju na piljevinu i koriste se u supama umesto rezanaca. Smiruju varenje zbog čega se služe posle dezerta kao digestif.

Skočice su goblinske gljive koje su nastale ukrštanjem sa jednom vrstom žaba. Telo im je pokriveno narandžastim krastama, a kržljavim nožicama mogu da odskoče i nekoliko lakata u dalj. Goblini ih drže kao ljubimce, a govorka se o primercima dovoljno krupnim da se jašu. Hrskave su i slatke poput badema. Gorka primesa otklanja se kuvanjem, premda ih neki kuvari upravo radi gorčine koriste kao dodatak senfu.

Mlečna sirovka ili rižiža ima crvenkast rep i veliku kapicu boje šargarepe. Kad se zaseče, pušta narandžasto mleko. Izvrsna je pržena, na malo belog luka ili potopljena u ulju sa strukom peršuna. Hrskava je i nikad se ne služi uz maslac.
Sprčke su različitih veličina i boja, a krasi ih debeli beli rep i duguljasta kapica koja liči na izgužvani osinjak ili sparušeni sunđer. Rastu kao lude posle šumskih požara. Ako se jedu sveže, izazivaju blagu omamljenost, zbog čega su omiljene među goblinima. Pravi majstori kratko ih kuvaju na maslacu ili namaču u mućena jaja. Začinjene biberom, pohuju se u mrvicama slanog krekera.

Boričavi kokotić lako ćete prepoznati. Ima duguljaste smeđe stabljike, a završava se riđkastom glavicom. Ove gljive rastu skrivene u opalom lišću ispod četinara. Prže se na vrelom ulju i služe uz pinjole ili blanširane bademe. Veoma slična vrsta je princezin kokotić, a odlikuje se slatkastim ukusom koji vuče na bademe. Pripremaju se kao i sve druge pečurke. Veoma su blagotvorne, pa ih sušene i mlevene šamani ušmrkavaju pre napora višednevnih obreda. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im se kokotić omlitavi i izgubi ukus. Ove pečurke se, ponavljam, prže na vrelom ulju sa mnogo mešanja i sklanjaju sa vatre pre nego što puste sok.

Za kraj, predstavljam vam grumuljače, nazvane i dragulj kuhinje. Rastu pod zemljom u vidu mrkih grumuljica. Zbog toga što se teško uočavaju, za lov na grumuljače koriste se ratni veprovi ili goblinski varg-vukovi. Za razliku od prasadi koja podzemne gljive prepoznaje instinktivno, vukovi moraju da se uvežbavaju. Svinjče, ipak, često smaže grumuljaču kada je izrilja, dok je vukove lakše obuzdati. Beskrajne su primene ove pečurke. Služe se sveže, poparene ili u salati. Tanko sečenim listićima špikuje se meso, a koriste se i u svim vrstama pašteta, ali i sireva. Od grumuljača se dobija i ulje koje se koristi u mnogim jelima kao zamena za sveže gljive. Izuzetno su retke i skupe, pa litar ulja od grumuljače košta koliko i mitrilske verižne rukavice. Za razliku od mitrilskog srebra koje možete oteti od šiljouhih vilenjaka ili bradatih patuljaka, grumuljače su dragocenost koju morate steći sami. Setićemo se Grumuljastog pohoda kada je ratni gospodar Bargluz podigao džihad na Grombulovu hordu, u pokušaju da im opljačka zalihe grumuljače. Bargluzova lobanja i danas krasi Grombulov presto, opominjući nas da: "Ko drugome grljumulja, pojedu ga svinje".

Laku noć dragi moji orkići!

Trinaesti ciklus - Dvadeset šesti dan

ORK-PROJA

Prvo pominjanje proje nalazimo u naređenjima ratovođe Ur-Agariša. Izvorna uredba izgubljena je u vremenu, ali ostala je izreka: "Ko projuri proju i skiseli se na kupus, pavlaku mu za vrat!"

Osnova svake dobre proje jeste kokuruzno brašno. Gaje ga džinovi u Kokuznim brdima. Divove možete ponuditi brljom, a kad se zapiju maznuti im kokuruz. Sama stabla takođe su gorostasna, pa će vam biti neophodna pomoć iskusnih goblinskih drvoseča. Nemojte se glavom šaliti da bojnom sekirom krenete na kokuruz. Tako je Bargrazd Nestrpljivi udario na kokuruz i stigao ga peh jer je poginuo već u sledećoj bici. Od omanje šume dobija se osamdeset sedam džakova i tri četvrtine. Zrnevlje odnesite goblinskim kovačima, neka ga mrve čekićima godinu i mesec i po dana, pa potom na fino mlevenje kod Gribija Milera, zvanog Mile. Nadaleko je čuven po žrvnjima koji su sitnili dragulje za nanogvicu kraljice Bubuljagije Prve.

Prava ork-proja najbolja je sa uvrelim paukovim uljem koje nabavljate od pećinskih goblina. Šamanima nipošto nemojte plaćati, već se zakunite na Vaaaga da ćete im za dva-tri bureta ulja ostati dužni kakvu uslugu. Ne bojte se, šamani se prejedaju ludih gljiva, pa ako se ikad i opsete da ste im dužnik, njihove umolnice uglavnom se lako ispunjavaju. 

So dobijate iz kamena, u slanim pećinama. Posetite ih čak i ako vam ne treba so za proju. Izuzetno su lekovite i dobre za sinuse, a pomažu i protiv mamurluka.

Neophodno vam je i desetak burića kisele vode. Možete je kiseliti ribanim goblinskim čukljevima, ali najbolja je izvorska voda iz vulkanskih planina.

Poslednji i najvažniji sastojak jeste prašak za pecivo. Ovaj prah bez ukusa i mirisa prave čarobnjaci od kristalizovanog prdeža šumskih nimfi. No, kako gospojice nimfe gotovo uopšte i ne prde, a čarobnjaci retko kad drže prašak na lageru, morate pribeći lukavstvu. Od goblina pribavite džak gljiva poprdara, te ih dobro osušite i sameljite. Mlevenu poprdaru sunite u izvorsku vodu. Kad nimfe dođu na pojilo, uhvatite ih mrežicom za zmajeve. Trk kod čarobnjaka dok se nimfama stomačići ne naduju. Čak će i najzlovoljniji volšebnik pristati da vam napravi prašak za pecivo. Matori perverznjaci jedva čekaju da spuste šape na nešto žensko, pa makar to bile i nimfe jedva veće od palca. Kad izmuzu prdeže i kristališu šaku i po praška za pecivo, spremni ste za pravljenje ork-proje.

U bazen dovoljno dubok da u njega stane planinski trol i dovoljno dugačak da se u njemu ispruži div, sunite kokuruzno brašno. Izlijte ulje i malo promešajte. Uspite vodu i posolite je.

E sad.

Uposlite četu goblina da vesla lopatama duž svih ivica bazena. Sastojke je neophodno dobro izmešati. Pošto masa postane žitka kao živo blato, pospite je praškom. Mešajte dok se prašak za pecivo potpuno ne upije. Ispod bazena iskopajte lagum i potpalite vatricu. Neka gori neprestano dve nedelje i još koji dan. Ostavite proju da se ohladi dovoljno da je možete seći na krupne komade i natovariti na zaprežna kola.

Proju služite uz kiseli kupus i pavlaku ili kakav drugi specijalitet koji ište 'leba. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im je ovaj recept suv i da im se proja posle dvadesetak dana skameni. Okamenjenu proju rascepite klinovima i secite testerom na klocne koje možete iskoristiti kao municiju za katapult. Krupnije sečena proja odlična je građa za privremena utvrđenja i redute. Setićemo se slavne opsade Karak Varna kada je južni zid patuljačkog utvrđenja oboren baražom projine đuladi ili Guzgorovog poslednjeg uporišta kad je slavno izginuo sa pratiocima na barikadi od proje.

Ukoliko gostite kralja ili druge velmože, predlažem vam da u proju dodate dve stotine pedeset jaja raznih ptica, bure i po magarećeg jogurta i desetak kaca jakovog sira. Ovako obogaćena proja naziva se – projara. 

Trinaesti ciklus - Dvadeset peti dan

LJUDSKI RECEPT

Dragi moji orkići. Koliko puta vam se dogodilo da vas u žaru borbe opije miris krvi? Često ćete videti saborce okrvavljenih čeljusti, zastali su da žvaknu pokojeg poraženog protivnika. Dok jedni pripisuju ovu pojavu borbenom zanosu, drugi u njoj vide ostatke davnih vremena kada je naš narod upražnjavao kanibalske obrede. Moja pokojna majka uvek je govorila; dok se vodi bitka – ne jede se! Zaista, usred zamahivanja bojnom sekirom, lomnjenja kostiju protivnika i prosipanja njihovih creva, nije pristojno grickati, žvaćkati ili sisati. Štaviše, vrlo je nerazborito, budući da se tako troše sastojci za daleko ukusnija jela.

E, sad.

Postoje i oni koji se bune protiv ljudi, vilenjaka, hobita i patuljaka. Mislim da su veoma dobri, naročito ako znate kako da ih spremite, sa odgovarajućim umakom. Ta kanibalizam se odnosi na proždiranje jedinki iste rase, pa ću se oštro okomiti na univerzaliste koji pokušavaju da dokažu da je greh jesti inteligentna stvorenja.

Kako utvrditi šta je inteligentno biće? Moj omiljeni ratni vepar Ugonak umeo je da broji do deset i donosi papuče, što je znatno bolje od mnogih goblina koje i danas moram kamdžijom da učim razlici između gljiva i govana. Ljude da i ne pominjem! Večito se šunjaju po našim pećinama. Za razliku od nas, ne vide u mraku. Zato ih uvek pohvatamo, oderemo i nabijemo na kolac, a oni opet dolaze. Da li je to inteligentno? Tako mi Vaaaga nije, složićete se. Setite se priče o slavnom ork-ratniku, pesniku i filozofu Zvughu. Pre nego što je počeo da psuje Vaaaga i dobio topuzom po zatiljku čime je okončao blistavu karijeru, Zvugh je dokazao savršenstvo orkova. Činjenica je da stasavamo brže od mladunaca drugih rasa, snažniji smo, otporniji na povrede i bolesti, spretniji, brži i lepši, a možemo da svarimo sve što i trolovi, osim kamenja. Za razliku od trolova koji po ceo dan sede u plićaku i balave, mi se udružujemo, gradimo tvrđave, ratne mašine, držimo druga živa bića u zatočeništvu, i uopšte proživljavamo pravi procvat kulture i orkilizacije.

Zbog toga smatram da je moje ork-pravo i ork-obaveza da slavim moćni ork-narod ljudskom gozbom.
Mnogi mladi kuvari greše kad tranžirajući ljude čuvaju samo batake i krilca, a bacaju ostatak. Pravi majstor upotrebiće celog čoveka i pripremiti niz izvrsnih i hranjivih obroka.
Kao predjelo servirajte ljudski jezik hladan ili u pašteti, a od ušiju, nosa i očiju zakuvajte blagu čorbicu. Premda se smatra bapskim receptom, ova čorba dokazano leči razne vrste groznica i prehlada.

Mozak sačuvajte za kraj. Poslužite ga kao slatkiš a l'allemande kuvan u ljusci uz dodatak bujona, osušen i narezan na četvrti.

Grkljan iščupajte i dajte ga mačkama ili ga sameljite zajedno sa drugim iznutricama.
Grohotom se smejem kad vidim da kuvari prilikom pripremanja plećke bacaju ramena. Krupni zglobovi puni su sočne hrskavice koju je dovoljno kuvati nešto duže i izneti na sto sa mnoštvom prženih krompirića. Plećka je najbolja na žaru, to je jasno. Budući da je ljudsko meso samo po sebi aromatično, nisu vam neophodni drugi začini osim soli. Umak uz koji se čovečija plećka služi strogo je čuvana tajna svakog majstora. Ukoliko ste početnik, predlažem vam da gnječeni paradajz kuvate sa mnogo ljute paprike i na kraju dodate majonez.

Ljudi daju vrlo malo bifteka. Čak i ono što sastružete sa kostiju veoma je žilavo. Zato preporučujem da meso s leđa isečete na trake, utrljate bosiljkom i prešunom, pa stavite pod sedlo. Posle trideset sedam i po dana izvadite i uživajte u slatkoj užinici.

Grudi su takođe veliko razočaranje. Od plena sa bojišta dobićete jedan ili dva zalogaja, suvog i žilavog mesa. Sušta suprotnost jeste grud ljudskih žena ili monaha. Vime otromboljenih bogomoljaca blago je zamašćeno i stoga božanstveno za punjenje kremastim umakom i začinima. U Zvughovoj baladi "Može i bez jaja" nalazi se divan predlog za agnes sorel od ljudetine.
Od ljudskih iznutrica može se napraviti niz sjajnih posluženja. Maramicu, srce i džigericu možete smotati u predivne sarmice. Od creva kuvamo veoma ljutu shkembe-čorbu koja dobro ide uz pivo. Ukoliko vam na večeru dolaze probraniji gosti, od iznutrica možete napraviti ukusan tripoux tako što creva napunite šakama, stopalima i naseckanim prstima, slatkim prepečenim hlebom, svežom travom i žalfijom. Dobro nakrkajte sve sastojke u creva dok ne nabreknu i okrećite iznad blage vatrice dok ne porumene.

Neiskusni kuvari polutku prave sa trticom. Pravdaju se time što na svakoj butki ostaje po jedan guz i time dobijaju dve miline. Slažem se sa ovim rešenjem jedino ako se polutke čereče radi dimljenja. Odstranuje se kolenica, a but ostavlja u pušnici da prezimi. To je u redu. Ukoliko odstranite trticu, a cele nožice bacite na roštilj, dobijete tri miline! Meso polivajte pivom da bi dobilo hrskavu pokoricu i poslužite uz proju i salatu. Kolenica ide sjajno s kiselim kupusom ili drugim zimskim jelima, a najbolja je kuvana u zemljanom loncu. Pa kad je izvadite iz loja i navalite, sve vam brada podrhtava od sladi.

A guza?

Ne brinite se, drage moje gladnice, nisam je zaboravio. Triticu oljuštite i najpre blanširajte desetak minuta u vodi kojoj ste dodali sirće. Okrećite pažljivo drvenom varjačom da bi se očuvao oblik. Mnogi mi se žale da im se guzica raspada, ali to je samo zato što je nisu držali uza zid lonca. Vodu prospite, trticu istresite na dobro nabrašnjenu površinu. Pecite je kratko sa svih strana dok se ne uhvati korica. Poslužite kao dezert sa malo mlevene crne čokolade na vrhu.

Kao što vidite, ork kuhinja traži celog čoveka.

Tu ne mora da bude kraj! Ljudske kosti sameljite i dobijenim brašnom prihranjujte domaće životinje. Prstiće možete osušiti i prodati šamanima, kažu da su odlični za čačkanje ušiju. Kosa i koža nisu tako dobre kao vilenjačke, ali ako se koža valjano uštavi, možete napraviti duvankesu. Kod ljudi ima jedan deo tela koji je kao stvoren za to, ali ostaviću vam da se sami dosetite koji.

Laku noć mali moji ljudožderi.

Trinaesti ciklus - Dvadeset četvrti dan

ODREZAK OD REMORHAZA

Šta je uopšte remorhaz? Prostodušni orkići kazaće – arktička glista. Pod uslovom da umeju pravilno da izgovore reč koja se završava na "-ička".

Verovali ili ne, kada naručujete odrezak od remorhaza, morate biti izuzetno oprezni da vam zaista ne podvale gliste. Mnoge krčme na severu služe schnitzel od polarnih crva, poturajući ga umesto slatkog zalogaja remorhazovine.

Zato toplo preporučujem da se zaputite u hladne predele i ulovite remorhaza. Prepoznaćete ga po plavičastom oklopu od nazubljenih članaka dugačkom i do tri stotine šezdeset osam i po lakata. Iz svakog članka izbijaju nožice, a pri vrhu koštane žbice sačinjavaju plašt nalik kraljevskoj kobri. Na glavi su dva izbuljena crna oka i četiri trakaste antene, dok mu je vilica prava drobilica sa nekoliko redova sitnijih i krupnijih zuba. Šaljivdžije kažu da postoje i brkati primerci sa dve vampirske kljove, ali čini mi se da je ova vrsta remorhaza istrebljena još za vladavine kralja Ugharzda. Hrbat mu krase šiljate izrasline u obliku dijamanata iz kojih izbija jara. Toplotom remorhaz dubi rupe u ledu iz kojih lovi.

Za razliku od drugih ledenih stvorova koji lete, trče, gmižu i klizaju se, remorhaz napada iz zasede. Preporučujem da u pustolovinu povedete najmanje jednu četu, tri voda i pet odeljenja goblinskih paukojahača. Ne samo da će vam pomoći da se odbranite od polarnih medveda, vilenjaka, jetija i drugih snežnih napasti, već su i odličan mamac za remorhaza. Dok se arktička stonoga zabavlja plenom, projurite bornim kolima i kosilicama mu izlomite sve noge – ionako su bezukusne i nepotrebne za odrezak. Kad čudovište kljokne na led, dokusurite ga katapultom. Možete ga napasti i iz vazduha, ukoliko ste ponosni vlasnik jarosnog vajverna. Ščepajte remorhaza po sredini i sa velike visine ispustite u vulkan. Ne brinite, pad i lava neće oštetiti njegov oklop, pa će meso biti sačuvano. Sledi najzabavniji deo.

Adamantskom oštricom prionite na čerečenje. Vodite računa da veoma otrovne krhotine oklopa ne dodirnu meso. Iskusan ork-kuvar može da dobije tri odreska na svakih pedesetak članaka. Orepak bacite jer se u tom delu nalazi gadniji deo utrobe. Najbolje odreske daje hrbat, od poslednje trećine trupa, sve do koštanog kišobrana. Glavu izložite kao trofej, a usijanim dijamantima platite nabavku ostalih sastojaka za ovaj specijalitet. Veština sečenja sastoji se u razdvajanju članaka i pravilnom rezu koji neće prepoloviti zver. Kroz sredinu remorhaza ide, naime, želudac iz koga mogu da poteku mnogi otrovi. Neki lovci kažu da su unutra nalazili mačeve, koplja, kosture, pa i polužive zveri. Jedan izveštaj u utrobu remorhaza smešta čitav koboldski orkestar sa sve dirigentom!

Pošto ste odvojili meso od oklopa, prebacite ga na roštilj. Pecite ga nedelju dana na jakoj vatri, po tri-četiri dana sa svake strane. Radi ovog koraka mnogi lovci ubijaju remorhaza u blizini vulkana. Dovoljno je da ponesete tiganj za slonove, lava će obaviti ostatak posla. Ukoliko ste se odlučili za bojnu kosilicu, obezbedite dovoljno drva ili uglja za vatru.
Sveže prepečen odrezak usolite i umotajte u gazu. Džak i po će biti dovoljno, a gazu možete isplesti od vilenjačke kose, ukoliko ste imali uspešnu pljačkašku sezonu. Ako nemate gazu, poslužiće bilo koja druga porozna tkanina. Dok putujete ka mestu gozbe, meso će upiti so.
Umak se pravi od uvrelog pirea od graška, jogurta i nane. Potrebne količine graška dobavićete odlučnim napadom na južne pokrajine. Pregazite nekoliko grofovija i sakupite grašak ili ga, ako vam nije do zabave, kupite od crnovilenjačkih trgovaca. Neophodno je da pribavite i dvanaest buradi jogurta, koje se dobija jednostavnim kiseljenjem. U mleko naseckajte goblina koji se najeo gljiva ludara, prekrijte kace i posle dva-tri dana dobro promešajte. Najbolji jogurt dobija se od kentaurovog mleka, pa vam to može biti lep povod da posetite njihove pećine i pokradete im desetinu kobiladi. Nanu možete naći u divljini ili je kupiti kod apotekara. Dovoljna je šaka i po ili dve, ako vam nedostaju mali i domali prst.

Grašak se skuva i dobro izgazi. Lopatom ga utovarite u odgovarajuću posudu. Tiganj za slonove previše je plitak, pa predlažem da vam kovač iskuje dovoljno dubok sud. Na istoku se ovakve činije nazivaju vok, zato što oko njih ima da se pešači po lule duvana. Pošto ste pripremili grašak, ostavite ga na tihoj vatri da se krčka. Pošaljite momka na dno voka da proveri ašovčetom da li je pire od graška počeo da se lepi. Ako jeste, ostavite ga na suncu koji dan, dok ne provri. Prepoznaćete da je pire spreman po tome što se na dnu sakuplja žabokrečina. Nalijte jogurt i dodajte nanu. U umak spustite odrezak od remorhaza i potpalite vatricu.
E, sad.

Da se pire ne bi skorio, a meso upeklo, neophodno je protresti tiganj. Za ovaj podvig najbolje će vam poslužiti goblinski vukojahači. Upregnite desetinu sa svake strane i na komandu bičem neka vuku svak na svoju stranu. Ispod voka podmetnite oblice i tako pržite odrezak dok ne ogrezne u umak. Znaćete da je gotov kad se stvori zelenkastoljubičasta pokorica.

Ovim jelom proslavljena je Bitka kod šest okapina u kojoj je vojvoda Užgrod porazio do nogu ujedinjenu vojsku ljudi i vilenjaka. Zato se svake godine na peti dan posle punog meseca setve u gradu Bljuzganu u užgrodskom vojvodstvu upriliči lepa gozba od sveže remorhazovine. Predanje kaže da svaki pravi ork-gospodar koji želi da dostigne Vaaag mora bar jednom u životu da pripremi odrezak od remorhaza. Pa, prijatno, dragi moji orkići.