Četrnaesti ciklus - Jedanaesti dan

DESETA GLAVA – drugi deo

Skrenuo sam u hodnik i prišao drugim vratima s leve strane. Zastao sam, udahnuo duboko i... shvatio da na vratima nema kvake. Potražio sam zvonce, ali ni njega nije bilo. Pokucao sam. Iznutra se začula škripa stolice. Iza ugla se pojavila sestra. Plava kosa bila joj je skupljena u punđu na sličan način kao doktorkina. Iako veoma visoka, nosila je sandale sa povećom debelom štiklom. Iz džepa je izvadila kvaku, osmehnula se i otvorila vrata. Zatvorila ih je iza mene čim sam stupio u prostoriju. S druge strane staklenog zida mahnula mi je doktorka Mozes.
Nađa je sedela na stolici. Skupljene ruke držala je ispred sebe. Prsti su joj prevlačili po bradi, povremeno milujući obraz. Smršala je. Skratili su joj kosu crnu i sjajnu kao mačje krzno. Nekim ženama ništa ne može oduzeti draž, pa ni bolnička spavaćica. Prišao sam i spustio se do nje. Pogled joj je bio pun... sedativa ili onostranih prizora, nisam bio siguran.
"Ne raduju joj se zato što je vide..." prošaputala je.
Oklevao sam da joj nešto kažem.
"Nego zato što se njihova..." dodala je.
Nastavio sam da ćutim.
"Previsoko je i ne mogu da je dohvate."
Naglo me je uhvatila za podlakticu i protresla je. Pogledao sam ka staklenom zidu. Plavokosa sestra dala mi je znak da ostanem miran.
"Nađa, pusti mi ruku", rekao sam blago.
Zagrcnula se i pustila me da bi nadlanicom obrisala bale. Za trenutak sam ugledao Minjinu majku, a onda je ponovo potonula.
Mahnuo sam sestri i izišao čim su se vrata odškrinula. Želeo sam što pre da odem, ali zadržala me je doktorka Mozes.
"Samo trenutak, gospodine Kurcvejl, da vam dam Nađinu poštu."
"Poštu?"
"Da, niste dugo dolazili, ima nekoliko pisama. Jedno je stiglo baš jutros."
"Jutros?"
"Neću vas zadržavati, samo ćemo da svratimo do službe."
Napustili smo odeljenje i vratili se do glavne zgrade. Potpisao sam prijem kod buckastog bolničara, pozdravio doktorku i otišao do kola. Svežanj pisama bacio sam na suvozačko sedište i pokrenuo automobil. Mahnuo sam uniformisanom gospodinu. Listao je novine, pa me nije ni primetio.
Poželeo sam da dam gas i sjurim se niz planinu, ali odlučio sam da usporim i primirim se čim mi "Železna brda" nestanu iz retrovizora.
Vožnja kroz šumu me je ohladila. Više nisam bio uznemiren već samo iscrpljen. Ogladneo sam kao da mi je vrtlog ispraznio stomak. Zaustavio sam se na benzinskoj stanici. Mačor sjajne dlake odlutao je nekuda, a starac je brisao znoj s čela i pljuckao na asfalt. Uzeo sam poštu i potražio kantu za đubre. Bacio sam sva pisma od Trifuna, osim velikog žutog koverta koji nije imao naznačenog pošiljaoca. Pored stanice bio je restoran. Ušao sam i naručio jaku crnu kafu, tost, viršle i kajganu. Stavio sam koverat na šank. Otvorio sam ga kad je kelnerica donela hranu.