9.2
Bogovi su ljudima dali mnogo više nego što je puka prednost na bojištu. Po svojoj građi, vilenjaci su bili mnogo hitriji, okretniji i otporniji od ljudi. Nisu ih pogađale bolesti, rane su zaceljivale većom brzinom ne ostavljajući čak ni ožiljke. Ljudi su bili za nijansu snažniji, neizmerno nestrpljivi i veoma prilagodljivi. Zaista je zapanjujuća srodnost Nir i Uruk naroda, ali se onda nije toliko primećivala. Uz pomoć božanskih blagoslova, Nir sveštenici su podarili ljudima mogućnost da reše gotovo sve probleme. Vilin-travari su morali dobro da se pomuče da bi iscelili povrede koje bi sveštenik jednim pokretom ruke zalečio. Bolesti više nisu bile toliko strašne, ranjenici bi ustajali iz kreveta posle povreda koje bi usmrtile čak i vilenjaka. Bogovi su iznad svega ljudima davali nešto što Uruci nisu imali. Taj začin je presudio da se Nir i Eldar narodi pomire i pronađu dovoljno mesta za sve. Baš ta trunka nečeg neopipljivog učinio je ljude tako dragim vilenjacima. Oni su bili kao večita deca, živahni i brzi u načinu života. Posedovali su motivaciju koja je vilenjacima bila strana i veoma zanimljiva. Dok je Uruke gonio slepi instinkt i svest tek nešto viša od životinjske, činilo se da Nir imaju dušu. Ne tako duboku kao vilenjačku, ali na momente iznenađujuće široku.
General Uruvion je bio ubeđen da se tu negde krije odgovor. Vilenjaci su imali vremena na pretek. Predstavljali su skup slobodnih pojedinaca. Svaki vilenjak se bavio izučavanjem i usavršavanjem svoje veštine, otkrivanjem svojih tajni. Stapanje u masu koja i sama dobija neku vrstu nad-svesti, to je bila specijalnost Uruka. Kotili su se u planinama i organizovali pohode tek kada broj zrelih jedinki premaši određeni broj. Iz gomile zveri uzdigla bi se jedna glava, jedan gospodar. Vilenjaci su u svemu poštovali posebnost svakog pojedinca, Čak i čarobnjaci, ti najveći samotnjaci, su imali svoj skup, savet. Nikada jedan vilenjak nije zapovedao zajednici, uvek grupa, koncil, sabor. Fascinantnost Nir kulture je bila u tome što su se nalazili negde na sredini skale između vilenjaka i Uruka. Ljudi su težili individualnosti, od najbanalnijeg držanja do sebe preko svačijeg pojedinačnog odnosa spram bogova-zaštitnika. Istovremeno, veoma lako su se udruživali, stvarali masu.
Mora im se priznati da su prešli veliki put za kratko vreme, mislio je Uruvion. Od iscepanih bandita koji iskaču iz drakara, preko prvih kneževina i kraljevstava do trgovinske imperije koja ugrožava vilenjačko carstvo. Vilenjačka vojska je odavno raspuštena. Kao i u svemu drugom i u pitanjima odbrane, vilin-narod je sledio svoju prirodu. Bez vrhovnog zapovednika, sa drevnim generalima koji su odbijali da upravljaju malim odredima odbrana vilenjaka je zavisila od lokalnih grupa. Savet se nadao da će diplomatsko ili magijsko rešenje zaustaviti krizu. General Uruvion više nije mogao kao nekad da povede četu konjanika na odrpance. Ljudska armija imala je ogroman broj vojnika, koji su se borili pod oklopom, naoružani dobrim oružjem. Bili su disciplinovani i ustrojeni, podržavale su ih lukave ratne mašine, čarobnjaci i blagoslovi sveštenika. U malim čarkama, kao u Srebrnom gaju, vilenjaci su mogli da odnesu pobedu, ali nisu mogli da zaštite svoje talan-gradove ili da poraze vojnu silu ljudi na bojištu
No comments:
Post a Comment