7.2
General Uruvion nije mogao da se opusti, kao što mu je savetnica Tendijel predložila, ili bolje reći naložila. Pitao se da li će čarobnjaci uspeti da pronađu tajnu koja će doneti spas. Nerado je priznao sebi da ne veruje u uspeh magova. Njihova disciplina je bila vrhunski spoj umetnosti i zanata. Mnogi vilenjaci su koristili čarolije u svakodnevnom životu, ali Heren Istarion čarobnjaci su bili poput starih vojskovođa koji su odavno ostali bez vojske.
Uruvion se prisetio prvih čarki protiv ljudi. To je bilo u zimovniku flote, na obali blizu Kremene kule. Iz Nir-brodova iskrcalala se jedna četa pljačkaša. Beše ih stotinjak. Iskočili su iz dugačkih lađa kojima su do malopre upravljali. General je zapamtio dobro kako su izgledale. Na pramcu je bio izrezbaren jarosni oblik vodene zmije. U poređenju sa vilenjačkim lađama, Nir-brodovi su izgledali kao grube piroge. Jedan ubogi štap je služio kao jarbol za koji je bila zakačena krpa. Upravo rita jer Nir-čamac nije koristio snagu vetra. Pogon su davala dugačka vesla koja su kao čačkalice štrčale sa bokova vitke barke. Čamac je izgledao kao da će se svakog časa prelomiti na talasima, pa ipak, Nir-mornari su njime prešli mnogo milja i to snagom svojih mišica. Čim su se drakari nasukali na plažu, mornari su postali pešadinci. Vikali su poput Uruka, vitlali loše izrađenim oružjem. Borci su bili naoružani raznovrsno, ovde mač, onde topuz, većinom sekire. Nijedan nije imao livreju. Mnogi od njih su bili bosi. Retko koji je nosio šlem. Štitovi su bili sklepani komadi drveta sa rascvetalim ivicama. Uruvion se sećao zgađenog izraza na licu svog pretpostavljenog. Komandant Kremene kule gledao je na ljude kao na izbeglice, prosjake, odrpance.
- Mora da je u pitanju neka šala?! – uskliknuo je maršal Arandur. – Rasterajte ih!
Poslednji rat protiv Uruka se završio pre dvesto godina. Patuljački gradovi i vilenjački garnizoni u zapadnim planinama uspešno su branili vilin-kraljevstva. Sistem rendžerskih patrola i lokalnih milicija potpomognut tvrđavama bio je sasvim dovoljan da se osujeti svaka Uruk-gerila. Vilenjaci ni pre toga nisu imali potrebu za velikom armijom. Stari oficiri su prelazili u četvrto doba vilinskog života, bledeli i napuštali svet svojevoljno. Drugi su nalazili zadovoljstvo u praćenju staze ratnika. Vojska vilenjaka se sastojala od talentovanih i disciplinovanih pojedinaca čiji je broj kopnio sa svakim novim prolećem. Godine mira i prosperiteta okrenle su vilenjake drugim poslovima.
Kamo sreće da je tako i danas, mislio je Uruvion. Uzdahnuo je i okrenuo se na ležaju. Otpio je malo gorkog čaja i vratio se među jastuke. Šta je bilo dalje? Vratnice Kremene kule su se otvorile i propustile dvadeset vilin-konjanika. Naoružani sjajnim verižnjačama, visokim šlemovima izgledali su nepobedivo. Barjaci su lepršali na povetarcu. Vilenjaci su bili naoružani konjičkim lukovima, mačevima i kopljima. Jahali su skladno, u formaciji koja nije bila vidljiva golim okom. Neuki posmatrač bi pomislio da se konjanici guraju, ali bi svakako mogao da primeti kako formacija teče. Kao potok, kao voda koja pronalazi najlakši put ali se ipak obrušava punom snagom, vilenjaci su presreli bandu Nir-mornara.
No comments:
Post a Comment