Sanjao sam da smo na nekom drugom mestu, recimo u poljskoj, ali je bilo elemenata bosne ili južne pruge. Bio sam tu sa pozorištem na nekoj vrsti posla-odmora na jezeru koje je polako nestajalo. Za kraj smo išli u prodavnicu drangulija da kupimo neki artefakt iz ovog sveta. Pričao sam sa ljudima unutra, koji su bili prilično stegnuti, trudio sam se da budem opušten, ali sam ispao prilično bahat, čini mi se. Piosle sam u novinama čitao komentare o sebi (jer oni su čuli za mene, ali nisu znali da sam to ja). Ispostavlja se da su me kritikovali i hvalili, da me nisu prepoznali ali su se žalili da su očekivali više. Dobio sam i grdnju tipa, eh da se nisi glupirao. Slušao sam jednog od njih (kovač) kakopriča da mu je najmilije to što rade sa kepecima i deformisanima, jer oni su tako kul i zezaju se, izvode razne stuntove.
Pokušavao sam da smislim neke reči za roman, a spremala se i neka fešta (predstava). Do gurua sam došao prateći neki nevidljivi trag. Kao greškom, nešto mi je uplao kroz njegov plot, u njegovo dvorište. Došao sam na vrata, da kao tražim to što je upalo. Otvorila mi je starija ženica koja je rekla da sam malo poranio, ali da će sad starac da dođe i rekla mi je da slobodno uđem. Stidljivo sam ušao. Pokušao sam da krenem ka ogradi, uzmem to što sam ubacio i zbrišem napolje. Ali jedan kovčeg crn i obliven katranom se zapalio. Žena se nije iznenadila, rekla je samo uh, idem odmah po starca (bivšeg sveštenika, ili ovako nešto). Pojavio se jedan tip, stariji i divio mi se ali oprezno i izokola, žalio se što se nije dobro spremio neku poemu a ja da mu napravim pesmu. Ja sam se vajkao da je trebalo ja da spremim tekst, jer se u pesme ič ne razumem. On klima glavom i i de po gurua. Iz kuće izlaze još neke žene i konačno on, mali i iskrivljen, ali pun energije i kaže, daj da mu gledamo u dlan. Uzeme me za desnu ruku, a ovaj ga opomene da je to desna, a ne leva i da počne još jednom. Guru kaže, ma svejedno, evo ova je leva, postavi mi ruke ispod nekog character sheet-a i popuni nekakve formulare, nažvrlja moj oblik ruke i odjednom, posle dve sekunde ja držim papir o sebi i čitam, a on je već otišao da se spremi na put.
Pisalo je Batler, ti si batler samo služiš krivici jednod zarobljenika (osuđnika). Ispod je bilo malo duže objašnjenje (pasus) ali je isto počinjalo sa Batler. Ja se nasmejem, kažem znam, sluga. On kaže, jeste, sluga samo si zarobljen jer služiš krivici.....jednog.... Ja se smejem a teško mi u grudima. Kaže mi još par nekih stvari koje su 100% tačne i kaže da je veoma malo vremena. Kaže da postoji period u životu kad čovek može da živi drugačije, kad može da se otrgne, ali posle toga, šanse su sve manje. I pokaže mi tanko, tanko, ne znam zašto sam imao utisak da govori o jednoj ili dve gdine. Onaj drugi čovek mršavi počinje da peva, neku pop pesmu ali reči su....sad je vreme, nema mnogo vremena da se promeni, jedini put do isceljenja je prihvatanje...svoje lažljivosti i..... (bila su tri elementa, mislim da je prvi bio sebe, ali nisam siguran, pa onda svjoe lažljivosti i treće mislim da je naopakosti ali nisam siguran, bilo je nešto što se rimuje ili bar ritmički uklapa u pop melodjiu, mada mise javilo da je to možda bilo nadmenosti. X-lažljivosti-nadmenosti).
Guru mi kaže, ako se pitaš zašto je sve moralo ovako brzo i za tri sekunde, to je zato što si ti bio spreman da se natežeš. Ti si hteo da do ovih rezultata nekako dođemo, da se za njih izborimo, ali nećeš se igrati samnom, jer sve je tako jasno. I ponovio je zarobljen si jer služiš.....jednog .... (osuđenika?). Ja se smejem promuklo i sve priznajem i poželim da ostanem tu još malo, ali guru se već spakovao, obukao kaput i šešir i otišao. Tumarao sam još jedno vreme po dvorištu i radnjici sa suvenirima i slušao ispovest jedne od žena koja kaže da nje drugarica moje sestre Nine otišla i da kada se vratila u sarajevo ništa više nije bilo isto i kako je to strašno, ali bolje da je otišla jer bi se i ona pretvorila u to ništa.
Jebemti kakav san, zapisao sam ga da ne bih zaboravio ovo malo rečenica, a nadam se da će mi se otvoriti još detalja. Pitao sam se da je to bila vizija ili astral (mada, guru je posegnuo za pogrešnom rukom kao da je ON mislio da je astral, a nije – jer ruka je bila na "pravom" mestu, a možda je samo sublimacija onog razgovora od pondedljka...)
No comments:
Post a Comment