Za ovaj recept potrebni su vam veoma retki sastojci. Nemojte se obeshrabriti, većinu od njih možete nabaviti kod iskustnijih lovaca. Ukoliko u vašem kraju nema navedenih retkosti, to može biti lep povod da spakujete veliki ranac, dobre čizme i putni štap i krenete u avanturu. Dakle, najpre će nam biti potrebna osnova, meso džinovskog goluba, a zatim čitav niz začina za marinadu, a naravno tu su i sastojci za sos i punjenje. Džinovske golubove možete pronaći u planinama na zapadu. Oni se gnezde u nižim predelima, tamo gde su ogromne šume sekvoje, baš ispod snegom okovanih vrhova. Na liticama zapadnih planina žive džinovski orlovi, prijatelji vilenjaka i mudrih ljudi. Zbog toga, ukoliko putujete u taj kraj, morate dobro da sakrijete svoju nameru. Ne gledaju svi blagonaklono na lov na džinovske golubove. Oni su glavna hrana džinovskih orlova. Moja topla preporuka je da pokušate da golubije meso gigantskih proporcija nabavite kod nekog ozbiljnijeg lovca. Umesto mesa džinovskog goluba možete da upotrebite i hiljadu komada običnih golubova, bez krilaca i bataka, ali je to zaista veliki posao, a meso je previše usitnjeno i nećete moći lepo da ga napunite.
Kada ste uhvatili ili oborili džinovskog goluba potrebno je da ga potopite u kiselinu ili vrelu vulkansku vrtaču, kako biste što lakše očerupali pera i došli do nežnog mesa. Probijte goluba negde iznad trtice i sekiricom prosecite prolaz dovoljan da se uvučete celi u lešinu. Lopatom izbacite iznutrice. Creva i utrobu možete slobodno da bacite ili žrtvujete vašem omiljenom božanstvu, a srce i džigericu možete u slast da pojedete, garnirate uz pečenje ili date svojoj velikoj mački. Borbeni tigrovi ili jahaći panteri veoma vole iznutrice džinovskih orlova. Elem, kad je piletina očišćenja i spolja i iznutra, vreme je da se pripremi pac, to jest, marinada.
Osnova za marinadu je sumporska kupka. Potrebne količine sumpora ćete pronaći kod bilo kog čarobnjaka ili alhemičara. Ukoliko nemate pristup čistom sumporu, može da posluži i pomenuta vulkanska vrtača. Dobar rezultat se dobija i sa sirćetom, samo što ćete morati da nabavite bar petsto buradi najjačeg goblinskog sirćeta. Vreće sa sumporom se rastvaraju u vodi u razmeri jedan na prema hiljadu. U kupku ili vrtaču ispunjenu vodom i sumporom dodajemo sledeće začine, Hortenks, Ulbamu i Grotov Krt. Hortenks, jasno nabavljate iz hobitskih bašta. Samo udarite nekolio šamara tim debeljuškastim degenericima i uberite onoliko hortenzija koliko je potrebno da se napune omanja kola. Destilacijom u kazančetu dobićete Hortenks, a plus ćete sebi priuštiti i malo razgibavanje, hehe! Ulbamu raste samo u pustinji, ali karavani crnih vilenjaka ih stalno donose. Kilo Ulbame košta koliko i jedna sekira, pa nemojte biti šrkti. Grotov Krt će možda predstavljati problem. Krt raste na vrhu obrnute planine. Pogađate, radi se o divnoj metafori koju srećemo kod pesnika. Dakle, moraćete da se provučete pored budne patuljačke straže i sa kraljevskog stalaktita sastružete Krt. Umesto njega može da posluži i ljubičasti krečnjak, on se nalazi uglavnom nizvodno od napuštenih zmajskih brloga. Ne očajavajte ako patljuci zapreče ulaz u pećinu, ili ako saznate da je neko pre vas sastrugao i poslednji delić Krta iz zmajeve pećine. Ništa zato, jelo će biti ukusno i bez Krta, ali vi ćete ostati uskraćeni za jedno jedinstveno iskustvo. Kad se u vrtači ili kupki stvori dovoljna koncentracija kiseline, dodajte još vode i začine. Promešajte dobro.
Sad je vreme da potopite piletinu u marinadu. Vrtače su u tom smislu nepouzdane, jer je potrebno da ona bude dovoljno duboka da u nju može da stane ceo džinovski golub. Kupke koje sami organizujete mnogo su bolje rešenje, jer ćete imati mogućnost da posudu prekrijete (drvenim poklopcem ili kožnom navlakom) i tako dobijete puniji ukus marinade. Često mi se žale da je njihovo pile samo sa jedne strane mekano kao duša, a sa druge previše tvrdo. To je zbog toga što je njihova marinada bila previše plitka, pa se meso nije ravnomerno smekšalo.
Dok se meso marinira tokom dve nedelje, vreme je da napravite punjenje. Sad je prilika da budete kreativni. Svaki domaćin može da zakolje tridesetak svinja, ispeče ih na ražnju i nasecka za punjenje. Ali pravi sladokusac se neće zadovoljiti tim jeftinim rešenjem. Osim toga, prasići imaju taj specifičan šmek koji tupi oštricu divnom golubijem mesu iz marinade. Za pun doživljaj preporučujemo vam neko plemenitije meso. Pravi gurmani će coknuti jezikom i naručiti četu ljudi ili vilenjaka. Eh, vragolani! To zaista zvuči sjajno, ali moram da vas podsetim da u tom slučaju gubite čitav jedan spektar ukusa. Naime, svi znamo da vilenjačko meso previše vuče na piletinu, dok sa druge strane ljudi imaju isti ukus kao svinjetina, samo sa nešto jačim mirisom. Zato u pravom receptu insistiram da se koristi jedino medveđe meso. Sad vaša kreativnost dolazi do punog izražaja. Da li ćete se odlučiti za medveđe šape i krenuti u lov na grizlije? Ili ćete možda poželeti da vaše džinovsko pile napunite mrkim medvedima, ostavljam vama. Kada sam ja poslednji put pravio ovaj recept, za velikog kralja Groita, poručio sam šape i leđa od polarnog medveda. Razume se, nisam tražio obične bele mečke, već isključivo kapitalce, one koji su na granici da se računaju u džinovske medvede. Morate samo biti oprezni kad poručujete međedinu, ili kad idete sami u lov. Medvedi sa severa su često u kontaktu sa ljudima, menjačima kože. Lako vam se može dogoditi da se u lovu sukobite sa veoma snažnom, upornom i lukavom zveri. I kada je konačno savladate, ona se pretvara u svoju izvornu formu, a to je – čovek, ursantrop! Kakva strahota. Meni se to jednom dogodilo, pa nemojte sebi odsecati udove ako i vama tako zapadne. Prionite na posao, trebaće vam pet do sedam krupnijih primeraka. Medveđa koža uvek je dobar ukras za vašu jazbinu ili dobar poklon za vaše poslovne ili ljubavne partnere. Koliko je samo mališana začeto na tim medveđim ponjavama, mogu samo da nagađam! Međedinu treba samo prokuvati sa dosta soli i to je sve. Meso se seče na krupne kocke i pomeša sa detelinom. Biće vam dovoljna jedna livada, sitno seckane, dobro ugažene deteline. Nju možete nabaviti kod bilo kog farmera, ako već niste u prilici da posedujete svoju livadu. Medveđe meso pomešano sa začinom ostavite malo da odstoji, toliko da marinada bude spremna.
Spremni ste za finalni zahvat. Ulupajte nekoliko velikih jaja, govorim o zaista velikim jajima. Recimo, uzmete kenkuova jaja ili zmajeva jaja. Potrebno je da ih umutite penušavo i sa prstohvatom sušenih mlevenih pečuraka. Medveđe meso dodajte jajima. Džinovsko pile izvadite iz marinade. Punite ga medveđim mesom i servirajte uz mnogo sosa koji ćete napraviti od pavlake i meda. Pavlaku u potrebnim količinama možete otkupiti od ljudi, posebno oni u ravnici prave dobar krem. Med otmite od hobita ili ga sami sakupite u šumi. Ostaje vam samo još da ukrasite jelo i pozovete ceo klan na gozbu. O značaju ovog jela govori i podatak da je još kraj Hoeden vladao dugo i uspešno sve dok je svake dve godine uspevao da napravi ovaj specijalitet. Kad su prošle dve godine, a piletina nije bila servirana, to je bio znak da je počeo da gubi moć i tako je princ Bobobdo došao na vlast. Princ je promenio običaj i uveo je novi recept, ali to je neka druga priča. Laku noć, dragi moji.
No comments:
Post a Comment