Osmi ciklus - Cetvrti dan

Izmaknuo sam se pre nego što je stigao da me udari ramenom. Video je da sam ga prozreo. Zateturao se pored mene i promrmljao nešto, verovatno izvinjenje. Ne bi to rekao da je znao da ću ga već u sledećem trenutku saplesti. Pao je na pločnik i jeknuo. Mislim da se nezgodno dočekao na desnu ruku. Prolaznici su se smešili trapavom grubijanu, ali su se odmah i zapanjili kad sam mu skočio na leđa i šutnuo ga u bubrege. Očito su smatrali da je pravedno da intelektualni naočarko izbegne batine, ali im se nije svidela ideja da knjiški crv može da bude siledžija. Jeste, priznajem, bio sam siledžija. Ne samo što sam ga šutnuo u nezgodno mesto, nego sam ga zgrabio za kosu i tresnuo je nekoliko puta o beton. Nije ni pokušavao da ustane. Urliknuo sam mu na uvo, čisto onako, da malo zazvoni. Tu mi je ponestalo ideja. Mašio sam se ranca i potražio svoje najoštrije olovke. Izabrao sam jednu tvrdu, dobro našiljenu. Kao šilom, izbo sam ga po vratu, leđima i trtici. Bacio sam olovku i zaustavio svoje nasilje nad njim tako što sam mu pljunuo jednu odvratnu šlajmaru u uvo. Hteo sam još nešto da mu radim, ali stvarno nisam imao ideju šta. Mislim, da sam nekako mogao da ga zarobim i ponesem kući, setio bih se još raznih načina na koje sam mogao da ga mučim. Ovako, pustio sam ga da otpuzi do jaruge i tamo se ispruži. Ljudi su me sad gledali sa poštovanjem. Malo nasilja, nije na odmet. Mnogo nasilja ih zgražava, ali previše nasilja uteruje strah. Jedan momak mi je dodao cigaru, a jedna ženica mi je dobacila upaljač. Kasirka na uličnom kiosku mi je dodala pirošku, za džabe. Baš je lepo biti siledžija.