Večernji sumrak dolazi skriven iza koprene snega. Pahulje zavodljivo plešu oko fenjera i nežno se spuštaju na krovove, konjska leđa, ljudska ramena, kape. Kočijaš Jona Potapov se presvaio na sedištu i ne miče. Odveć je star da bi se bavio Onanovim grehom, ali pokušava da se zagreje misleći na toplo sunce rodnog kraja, na duleke na njivi i bujno voće u košulji komšinice sa drugog salaša.
Odavno se Jona i njegov konjič ne miču sa mesta. Mušterije nema pa nema. Već se tama spušta na grad. Bledilo fenjerske svetlosti ustupa mesto jarkim bojama. Bludnici, kockari i ljubavnici izlaze u provod, u vampirski deo dana, vreva je sve bučnija.
- Kočijašu, u Viborški kraj! - začu Jona - Kočijašu!
Jona se trže i kroz trepavice posute snegom ugleda veoma zgodnog i krupnog oficira.
- U Viborški kraj! - ponavlja vojno lice - Ti, izgleda, spavaš, šta li? U Viborški kraj!
Jona još jednom osmotri stasitu figuru vojničine koji seda u saonice. Kočijaš oblizne usnu, isteže vrat kao labud i maše bičem. Konjić neodlučno kreće s mesta.
- Kud si navalio, đavole! - već u prvom trenutku čuje Jona povike iz tame - Kuda te đavoli nose?! Drži desno!
- Ti ne umeš da voziš! Drži desno! - viče oficir iz kočija.
Kočijaš psuje i gleda u zaljubljeni par. Zaneli su se kad su prelazili ulicu i naleteli su na konja. Jona se vrti na sedištu, kao na iglama i pokušava da sa visine ošacuje je li devojka čemu?
- Ohoho! Podlaci! - brk se smeje vojnom licu - Samo gledaju gde da se sakriju, pa da se poigraju skrivanja, i naleteše na konja! Baš su nestrpljivi!
Jona se okreće i namiguje putniku, nešto bi mu predložio, ali se stidi.
- Šta me gledaš? - pita vojno lice
Jona se smeje i ponovo mu značajno namigne.
- A da se vi gospodine i ja malo povatamo? - pita kočijaš
- Šta vam pada napamet! - odbrusi vojno lice
- Pritislo me nešto, već tri dana mi se nije digla kita. Mora da je od groznice. Sad kad vas videh, pomislio sam Božja volja!
Jona se okreće da vidi da li će njegova taktika imati uticaja na oficira.
- Skreći đavole - opet se čuje iz mraka - Jesu li ti oči ispale, psinu matora! Otvori oči!
- Vozi, vozi - nervozan je putnik - Ovako ni do sutra nećemo stići, požuri de!
Kočijaš izvija vrat, zamahuje bičem pa se opet osvrće na putnika. Ali ovaj je zatvorio oči i po svemu sudeći se nije upecao. Mada, šteta živa, Jona pretpostavlja da se ispod tog grubog šinjela nalazi izvajano telo profesionalnog vojnika. Kad ga je dovezao u Viborški kraj, zaustavio se kod javne kuće. Sada je sve jasno! Nisu ni svi oficiri isti. Ponovo se presamitio na sedištu i predao svojoj meditaciji. Prolazi sat, dva, u njegovom zavičaju on je već momčić koji na tarabi ašikuje sa mlekaricom...
Šljapkajući kaljačama trotoarom prolaze prepirući se tri mladića i jedna devojka. Dvojica su visoka i mršava, treći je mali i grbav, a devojka pijana.
- Kočijašu, do Policijskog mosta! - viče grbavko drhtavim glasom. - Za dvadeset kopejki!
Jona trza uzde i cokće. Dvadeset kopejki je nepovoljna cena, ali njemu nije do cene. Rublja ili petak njemu je svejedno, samo da do večeras nekom uvali. Gurajući se psujući, mladići prilaze sankama, penju se i odjednom sva trojica navaljuju na devojče. Počinje prepirka, koji će prvi, ko će gde da se smesti, ko će spreda, a ko otpozadi. Posle duge rasprave i jogunstva, odlučili su da prvi bude grbavko, jer je njemu najmanji.
- De, teraj! - krešti grbavko i namešta se iza Jone da povali pripito devojče. - Udri! Uh, ala imaš sisu, sejo! Nema je u celom Petrogradu takva!
- Hi-hi-hi - kikoće se Jona - Baš je slatka!
- Dede, ti ne kibicuj, nego vozi! Hoćeš li tako celim putem voziti! A? Hoćeš da te sad mlatnem po vratu!
- Glavić mi puca - govori jedan od dugonj - Juče sam kod Dukmasovih karao Vaska celu noć, sljuštio četri flaše konjaka
- Ne razumem zašto laže! - ljuti se drugi dugajlija - Laže kao skot!
- Ubio me Bog ako nije istina...
- To je isto takva istina kao da imam stidne vaške!
- Hihi - smeška se Jona - Vesela ste vi družina!
- Fuj, đavo da te nosi - besni grbavko - Hoćeš li poterati stara bitango ili nećeš! Zar se tako vozi! Raspali bičem! Dede, đavole, jače, jače ošini!
Jona oseća da se grbavko zaneo u jebačini i čuje ga kako sopće. Sluša psovke, šuštanje haljina i lagane jecaje pijane devojke. Malo, po malo, iz grudni mu poče nestajati osećanje usamljenosti. Grbavko nastavlja da spopada devojku, dok dugajlije ne otkriju da se zove Nadežda Petrovna i da je kurva koju su pokupili kod Madam Šklocke.
Kad je dočekao da se grbavko smiri, Jona se osvrće i počinje da mrmlja:
- A meni se ne diže već tri dana!
- Sve nas to čeka - dahće grbavko i briše penis posle burnog snošaja. - Nego, teraj, teraj! Gospodo ja ne mogu ovako da jebem, kad ćemo već da stignemo!
- A ti ga malo podstakni...vidiš da ne vozi nego voajeriše!
- Čuješ li ti matora bitango! Po vratu ću te! Ili te nije briga šta ja govorim!
- Hihi - smeje se Jona - Veseli ste vi momci, Bog vam dao zdravlja!
- Kočijašu, jesi li oženjen? - pita jedan dugajlija
- Ja? Hihi vesela gospodo, bio sam oženjen, ali sada me to više ne interesuje, postao sam gej! Mislio sam biće mi lakše, ali evo danima već ništa!
I Jona se okreće na sedištu, da ispriča kako je doživeo neobičnu transformaciju seksualne orijentcije, ali grbavko krklja i saopštava da su hvala Bogu najzad stigli. Pošto je primio 20 kopejki, Jona gleda dugo za veseljacima koji nose pijanu kurvicu.
Opet je sam, opet nastaje tišina.
Tuga, umirena za kratko vreme, ponovo se javlja i još snažnije mu razdire grudi, spušta se na stomak i žari mu prepone. Da li će se među hiljadama ljudi naći bar jedan koji će poželeti da se Jonin žilavi ud nađe u njemu! Ali gomila žuri i ne primećuje napaljenog čičicu i njegovu tugu, golemu, bezgraničnu. Kad bi mu sad neko izdrkao, svet bi poplavio, tako smu se čini.
Jona ugleda čistača dvorišta sa naduvanom ženskom lutkom u ruci. To ga je ponukalo da mu se obrati.
- Drag moj, zar je to vreme došlo? - pitao je.
- Šta si ti sad stao ovde? Odlazi!
Jona se odveze nekoliko koraka i savija se, pokušava da se opet vrati u predele svog detinjstva. Sad već smatra da je uzaludno obraćati se ljudima. Ali nije prošlo ni pet minuta, ne može više da izdrži!
"U štalu!", misli on, "U štalu!"
I konjić kao da je shvatio njegovu misao, polazi kasom. Posle jedno sat i po, Jona već sedi kraj velike peći. Na peći, na patosu, po klupama leže naga tela, obamrla od orgijanja. Smrdi i zagušljivo je. Jona gleda u tu scenu, češka se i žali što je došao prekasno.
"Neću se ni ovde ovajditi", misli on, "Zato me obuzima tuga. Čovek koji ima iskustvo, i koji je probao svašta u životu, trebalo bi da može da reši ovaj problem!"
Iz jednog kutka ustaje mladić, sanjivo krklja i pruža ruku ka vedru sa vodom.
- Hoćeš da piješ? - pita ga Jona
- Da pijem, znači, razvalio sam se!
-E, neka ti je na zdravlje, a meni se brate, već tri dana ne diže! Moraću da odem u bolnicu! Nevolja!
Jona posmatra kakav su utisak ostavile njegove reči, ali ne vidi ništa. Mladić se pokriva preko glave i tone u san. Starac uzdiše i češka muda. Kao što je mladić bio žedan vode, tako je on žedan dobrog seksa. Skoro će biti nedelju dana kako ništa nije povalio, a već tri dana mu se ni ne diže. Treba to rešiti razborito, treba sagledati razloge zbog kojih njegov inače jogunasti kar sada spava. Treba se možda setiti unučice, Anisja je već sigurno punoletna! Ali nije mu sad do žena, jeste da su mu nekad bile privlačne, ali sada mu hetero seks izgleda tako glupo.
"Da pogledam konja", misli Jona, "Valjda tu mogu da pokušam da izvadim štetu."
Oblači se i ide u konjušnicu, gde mu je konj. Možda može da razgovara sa njim, timari ga, gladi mu ud, zamišlja da je to ud nekog dečaka.
- Sviđa ti se? - pita Jona svog konja videći njegove sjajne oči - E, pa ne brini, biće toga još. Star sam ja da bi me ti zaskočio, ali ako moj penis nije živ, tvoj još može da skače!
Jona ćuti izvesno vreme i kaže:
- Tako ti je to pastuve moj dragi. Nema više seksa za mene. Moj se izgleda zauvek upokojio. Ali recimo, da sad ti imaš neku kobilicu, i naskočiš na nju! A odjednom više ne možeš, zar to nije žalosno?
Konjče gricka seno i koluta očima na svog vlasnika. Jona se zanosi i nastavlja da ga timari...