Pozdrav upućen našim dargim prijateljima koji tek što su izašli iz svog svemirskog broda mora biti upućen i svim onim drugim oblicima života u svemiru, a kojih sam siguran ima čitava silesija. Uzbuđen sam u ovom času jer, budući da sam za Zemlje, meni sve to čudesno brzo mrdanje svemirom u sred kometa i drugih vasionskih čudesa pomera pamet. Za mene je i sam čin njihovog dolaska meni osvežava dan kao mirisna ruža u rano jutro. Bio bih pravi kreten kad bih zdravo za gotovo uzeo čitav taj poduhvat i zanemario značaj tog događaja za sve nas. U trenutku kada sam na TV-u video spuštanje njihovog broda, osetio sam da se olovka istorije spušta da zabeleži broj jedan kitnjastim pismom u znak obeležavanja našeg sretanja. Isprva sam mislio da je to preletanje Vašingtona neki teroristički napad ili neko izmotavanje. Priznajem, čak sam pomislio da se to neka novinarska vidra poigrava sa našim dragim živcima. Ali kada sam shvatio da je to sve istina, da je to direktan prenos, u meni se nešto dogodilo. Sa divljenjem sam posmatrao taj oblet i sa ushićenjem posmatrao plamen iz tih moćnih motora koji su prevalili intergalaktičku distancu. Ples plamenova naspram jutarnjih oblaka podsetio me na vatrenu lisicu iz kineske mitologije (ili je to bio zmaj?). U svakom slučaju pokupio sam svežanj izveštaja sa stola, koje je moj telefaks već uspeo da naštampa. Bila je to pogolema topka koju je novinarska bratija već uspela da iskuca sve pijuckajući svoj jutarnji viski. Svemirski brod posetilaca presijavao se na suncu i odmah je bilo jasno da je to neki nepoznati metal, koji nijedna nacija na Zemlji ne bi mogla da proizvede, pa čak ni Rusija iz vremena Brežnjeva! Dakle, ponesen ushićenjem, skočio sam iz papuča i bademantila i hitro se obijrao. Tako nalickan, krenuo sam put kabineta da okupim sve svoje savetnike. Simonida, naša verna sekretarica odmah je primetila taj nagli okret energije i bistro je zaključila da treba pozvati sve najviše funkcionere. Svi su se tu sakupili, od potpredsednika do svakog člana odbora. Bio je tu i onaj Mouzli, onaj naučnjak, mislilac, šta li je već. Moram priznati da nas je dolazak stranaca iz svemira sve zapanjio! Jedino je taj Mouzli mirno mazao maslac na svoje parče hleba i preko njega premazivao onaj ogavan sojin namaz (mislim da je u pitanju neki Tofu sir). Elem, crveni telefon je zazvonio i naravno, ja sam se javio. Na drugoj strani je bio ruski doglavnik, to jest, zamenik generalnog sekretara Roskovski, taj debeli puh (toliko se ugojio da ne bi mogao da stane u vojni kombi, očigledno mu je ministarstvo prehrane bilo važnije od ministarstva odbrane, ha-ha). Da skratim, taj Rus je počeo da se dere životinjski glasno u moju slušalicu i znao sam da će taj glas biti samo preambula za mnogo ozbiljniju rusku kombinatoriku. Oni su želeli da spalimo te vanzemaljce kao što je Neron spalio Rim, želeo je da im se oštro suprotstavimo. U svojoj paranoji on je već video invaziju na našu planetu (mada se meni čini da jedino što je taj video je bilo dno boce votke!). Glasom mekim kao pamuk dao sam mu svoje iskreno mišljenje i ponudio ključ za razrešenje ove situacije. Tako je i došlo do toga da organizujemo dobrodošlicu. Posebno mi je bilo drago je to što po prvi put čovečanstvo stupa u mirnodopski odnos sa drugom civilizacijom, što po prvi put nije potegnuto oruže, i što bi rekao mister Smit: Živ ti majka, gosn' Predsedniče, skrenusmo mi levo! Uveravam vas da su čovečanstvo i Amerika na pravom putu, a ne levom i o tome neće više biti kreketanja, vreme je da se svi mozgovi čovečanstva bace na rešavanje problema komunikacije, jer žarko želim da oni razumeju ovaj topli govor koji im upućujem. Hvala!
(PS. bio sam na pauzi zbog teatarskog projekta, ali now I'm back!"
No comments:
Post a Comment