Zlatokosa
Živeli smo zajedno u razvaljenom stanu. Ona je bila plava, on je bio slabašan. Moja je bila smeđa, ja sam bio crn. Ne sećam se više kako smo se našli. Dugo nije bilo reči. Sećanja su se odavno smirila kao sneg na dnu kristalne kugle. Nije više bilo dece ili radoznalih da promućkaju suvenir. Ćutke smo se budili i legali. S vremena na vreme bismo stenjali ili smo slušali njihove prigušene glasove. Izlazili smo povremeno, ali sve ređe. Napolju nije više bilo neba kome bismo se radovali. Istina, više nam nije ni trebalo. Retko ko je gledao u vis. Parket, oguljeni zidovi, smeće u ćoškovima, bubašvabe, opušak ili polovinka cigare, sve zanimljive stvari su se nalazile na podu. Svet je bio ruševina.
Ustao sam. Nešto me je žuljalo u grudima. Ležala je pored mene i hrkala. Srećom, njeno lice je bilo zaklonjeno senkom. Mrzelo me da uzmem ciglu i smrskam joj glavu. Možda sam se plašio da bi me to odvelo u sledeću akciju, pa u sledeću... a vidiš dokle nas je to dovelo. Ništa je najbolje. Otišao sam do kupatila. Seo sam na WC šolju i moje telo je samo počelo da prazni creva. Oni su bili tu. Jebali su se. Ona je ležala naslonjena na olupanu kadu, pridržavala se rukom kao da hoće da se popne na livenu ivicu. On je pokušavao da gura brže i jače, ali mu se nije dalo. Okupan znojem hripao je i šištao. Njena kosa je bila zlatna. Iskreno je jecala, ali ne od strasti. Grickala je nokat na palcu. On je ustao i otišao teturajući se. Ona je ostala da leži.
Gledao sam u njeno telo. Hodali smo goli, ali niko nikoga nije video. Primetio sam liniju njenih leđa. Iz udoline, rasla je okrugla stražnjica. Između lepih butina videle su se usmine, blago razmaknute. Zlatna kosa kao da je osvetljavala njene znojem nauljene obline. Imala je baš lepo telo. Ustao sam i prošao pored nje.
Izašao sam u hodnik, pa niz stepenice. Stajao sam između zgrada. Tu su bili još neki ljudi. Čekali su. Gladio sam cigaru. I ja sam čekao. Vetar je počeo da duva. Iskrivio sam donju usnu. Tek tako. U stvari, pokušavao sam da zaustavim svoje misli. Da li sam ja bio drugačiji? Možda su svi oni mislili? Bacio sam opušak kad je dogoreo do filtera.
Vratio sam se. Ušao sam u kupatilo. Ona je i dalje ležala u istoj pozi. Sklopila je ruke na uzglavlju i dremala. Prišao sam sa zadnje strane. Bio sam fasciniran njenim usminama. Kao da su od plastike, široke, razmaknute, ispod se vidi bledo ružičasto meso. Pružio sam ruku i dodirnuo ih kažiprstom. Uzdahnula je čežnjivo. Pažljivo sam razmaknuo jedno i drugo krilce i utonuo u topli med. Jeknula je glasnije. Gurnuo sam prst dublje i skvrčio ga, kao da merim koliko još ima tamo unutra. Ugrizla se za ruku i počela je da pomera kukove. Igrao sam se sa njenom vaginom, tako savršenom. Osećao sam unutrašnje mišiće kako se grče, sokove kako bale, jastučasto tkivo kako bubri. Ona je svršila uz jedan dugi klokotavi uzdah olakšanja. Nije to bio odnos. Mene je vodila radoznalost. Za nju je to bio kraj koji je čekala.
Pa ipak, ustala je, obrisala suze i u prolazu mi je rekla da me se gnuša i da joj više ne prilazim. Bila je odvratno ružna.
No comments:
Post a Comment