Uruvion je gledao u blještavo belilo. Apsolut ništavila. Praznina, neispunjena i nepostojeća. Počelo je da mu se vrti u glavi od te iluzije. Činilo mu se da sjaj pulsira iz rupe u stvarnosti, kao da se unutar beline naziru oblici, znaci i tanke niti meta-postojanja. Generalov um je kao uznemireni papagaj lepetao krilima o zidove poimanja. Od ludila ga je verovatno spasavalo strpljenje. Uruvion nije ništa očekivao. Jednostavno je posmatrao nedovršetak. Uskoro mu se pridružila i Alasea. Kao hipnotisani su gledali u nepomični ples belog bljeska. Finelin je podlegao poslednji, ali je kao preobraćeni skeptik piljio u isto mesto.
Nepomično su posmatrali i pokušavali da dočekaju trenutak. Papagaj je sleteo, stresao sa sebe paperje i izgladio neposlušne peruške. Neko vreme se njihao na ljuljašci a onda se spustio na dno krletke da zoba neotvorene semenke. Tek kad se šćućurio u svom kutku i zaspao, tek tada je moglo doći do promene. Stvarnost nije odustala od postojanja ne-postojanja. Rupa je bila dosledno bela i sjajna i pulsirala je. Ali Uruvion je mogao da ustane, opijen saznanjem. Alasea je zažmurila, a Finelin je zagrizao svoju šaku do krvi.
Saznali su tajnu koja je tu čučala od samog postanka. Vilenjaci su bili ukleti, na neki način, to im je sada bilo jasno. Priroda te kletve je stajala izvan granica ovog sveta i ticala se jednog drugog, ne-sanjanog, onostranog, izvrnutog. Kroz belasanje ništavila, Uruvion je sada mogao da jasno vidi niti koje su povezivale sve vilenjake...Vezu. Bila je to povezanost sa jednom svešću koja je prebivala sa druge strane nedovršetka. Iza nje se krio Autor.
Isprva je to bio jedan Autor koji je ideju o vilenjacima pozajmio. On je postavio temelj Veze. Oni koji su došli iza njega, kopije i sledbenici, u tal su dobili sazanje ili osećanje Veze. Nastavili su da je predu i tako je prećutno došlo do konvencija koje su se krile iza Veze. Vilenjaci nikada neće moći da se ujedine, da se organizuju u političkom ili vojnom smislu. Nikada neće moći da proizvode kao Nir ili Uruk. Za njih će bogovi, masovna proizvodnja i uništavanje biti zauvek zabranjeni. Bili su osuđeni na individualizam i propadanje. Njihovo je bilo da kopne i pomalo nestanu sasvim. Za Uruviona je to bilo kao naređenje, sasvim dovoljno. Za Finelina, nešto izvan njegove moći poimanja, nekakav zakon prirode, mistično kao način na koji krave proizvode mleko. Alasei se ukazala i jedna malo drugačija slika. Videla je vilenjake raznih boja i oblika, mogućnosti, varijante, drskost oholog preuzimanja sudbine u svoje ruke. Nije bila sigurna šta sa tim da radi. Niti je bila sigurna da li su Uruvion i Fineliln videli isto što i ona.
General je delovao utučeno, Finelin smireno kao i uvek. Smeškao se zadovoljno kao da je upravo pomogao srni da donese na svet mladunče. Alasea je uzdrhtala. Ona je videla nešto, što oni nisu...
No comments:
Post a Comment