Pa ipak, na pomen kule, Alaseina strpljivost je bila obnovljena, kao i njena radoznalost. Ko god da ju je gradio, možda je u njoj ostavio artefakte, sada već drevne i po vilenjačkom račnanju vremena. Iako nisu svi čarobnjaci živeli u kuli, niti je svaka kula krila magijsko blago, Alasea se nadala da će u legendarnom Kal Satharaku pronaći još nešto osim razrešenja Uruvionove mistične vizije. Zato je družina grabila napred.
Kada su zašli pod krošnje Zaboravljene Šume, zastali su. Čak je i Uruvion osećao magiju. Peckala mu je kožu i golicala ga. Finelin je cupkao sa noge na nogu i smeškao se. Jedino je Alasea mogla da vidi svu veličanstvenost prizora. Svojim magijskim okom ona je mogla da prati azurnosrebrnkaste niti koje su se kao gusto tkanje uplitale u svaku krošnju, oko svake grane i svakog lista. Netaknuta priroda je služila kao mreža u kojoj se magija taložila, kroz eone. Insekti, svetlucavi kao ribe u jezercetu, gmizali su i reflektovali šljašteću boju magije. Listići na vrhovima hrastova treperili su i sipali zelenkasti prah čarolije. Činilo se da u prašumi nema životinja, ali onda je Alasea ugledala crvendaće sa zlatnim kljunovima, pijane od magije. I samo vreme je bilo uhvaćeno u magijsku predionicu, kao da je jedna od potki oko koje su se slagale astralne niti.
Nisu mogli da putuju kroz Kal Satharak, hodali su nogu pred nogu. Smerno kao hodočasnici, tražili su samo one puteljke koje im je sama Zaboravljena Šuma ukazivala. Čarobna supstanca ih je hranila. Nijednom za dva dana nisu morali da zastanu da bi jeli ili spavali. Zaobilazili su zidove trnjika i najgušči čestar. Prolazili su samo tamo gde je to bilo moguće i puštali da ih prašuma vodi.
Tako im se prikazala i kula od blještavo belog kamena, kao juče da je okrečena, jednostavno kameno zdanje. Jedina neobičnost je bila u tome što je toranj bio sagrađen na steni, tek nešto višoj od vilenjaka. Ulaz je bio običan drveni okvir sa tamnozelenim vratima, ali dva i po metra iznad njih, na kamenu. Alasea je kao opčinjena potražila način da se popne. Finelin se spustio na travu proplanka i zaklopio oči. Uruvion se naslonio na stenu, kucnuo je nekoliko puta ispitivački i potražio nešto, samo njemu znano šta.
- Ovde je – promrmljao je general.
Baš kao iz njegove vizije, stajalo je tu na zemlji.
Nedovršeno parče sveta.
No comments:
Post a Comment