Muza me nije posetila za vreme ručka, a i da jeste, ne bih je čuo. U predahu između prepirki Kašja je pevala dečije pesmice, a Minja pokušavala da me privoli da joj kupim torbicu kakvu ima njena drugarica Mila. Vinga se trudila da Kašji podvali još jedan zalogaj ovsene kaše. Srećko je mjaučući zahtevao da ga pustimo u dvorište.
Na pamet mi je pala Nađa. Imala je gustu crnu kosu i neukrotive pramenove koji su joj se rojili oko glave kao oblak. Krajevi vlasi presijavali su joj se crveno, zbog čega sam je zadirkivao da je veštica. Nije bila naročito lepa. Imala je kvrgav nos, bledo lice posuto krupnim pegama. Ne znam kojim je genetskim bilijarom Minja došla do visine i beloplave kose. Majka joj je bila malena, okruglasta, putena.
Nisam primetio da lupkam kašičicom po tanjiriću dok me Vinga nije opomenula. Osmehnuo sam se i skrenuo pogled. Znao sam da pretpostavlja o kome razmišljam. Razgovarali smo često o tome. Nisam bio otporan na Nađu. Dovoljno je da pozove...
"Tata, tata, hoćemo li da se igramo podmornice?" pitala je Kašja.
"Nećete, posle ručka sledi odmor", odgovorila je Vinga.
"Možeš, ako hoćeš, da praviš tati društvo u mreži", kazao sam.
"Znači, igraćemo se gusara?" ponadala se crvena napast.
"Ne, ne, samo ćemo da dremnemo", nasmejao sam se.
"Ura! Bićemo gusari!" ciknula je Kašja i skočila sa stolice.
Istrčala je kroz zadnja vrata u dvorište, a Srećko je iskoristio priliku da šmugne.
Vinga mi je sela u krilo i obgrlila mi vrat. Poljubila me je u čelo. Zaustio sam da joj nešto kažem. Pomilovao sam joj kolena. Zagledao sam joj se u oči. Zenice su joj zaigrale korak levo, korak desno. Porumeneo sam do ušiju. Nisam morao ništa da joj objašnjavam, bar ne odmah. Čvrknula me je u razdeljak i ustala.
"Idem sa Minjom do Elene. Nemoj da Kašja bude predugo na suncu, okej?"
"Okej."
Izišao sam u dvorište. Kašja je jurila za Srećkom koji se uspentrao na ogradu i zbrisao kod suseda. Kad me je ugledala, riđokosa se stuštila do pletene ležaljke razapete između kestenova. Da bih se smestio, morao sam da je ulovim iz mreže.
Slova su me prenula iz dremeža. Titrala su mi ispod kapaka. Pokušavao sam da se prisetim prežvrljanih reči iz knjige. Kašja je spavala čvrsto, te sam uspeo da se izmigoljim iz ležaljke, a da je ne probudim. Svrbela me je uznemirenost i izazov koji je dopirao iz maglovitog sećanja sna.
Vratio sam se u radnu sobu i sa stola uzeo naruženu knjigu. Prelistavao sam je, pokušavajući da pomoću konteksta prodrem kroz zacrnjenje. Kratke reči bile su sasvim zatamnjene, dok su kod složenica bili uklonjeni samo pojedini delovi. Zapisao sam devetnaest reči, a onda sam morao da sa police uzmem prašnjavi primerak "Života posle". Posredi je bilo isto izdanje, pa sam lako dopunio spisak sa još stotinu sedamnaest. Nisam uviđao smisao. Pokušao sam da ih premećem, ali nisam mogao da sastavim suvislu rečenicu. Nedostajali su glagoli. Umetao sam ih oprezno. Dobijao sam ili budalaštine ili apsurdne rečenice kao za učenje jezika.
U stan je ušla Minja. Ustao sam da je poljubim u obraz.
"Tata, vidi šta mi je Vinga kupila!"
Pokazivala mi je platnenu školsku torbu, ispisanu nazivima muzičkih grupa. Reči su puzale preko džepova, remenja, dna i vrha ranca. Zagledao sam se u slova velika, mala, šiljata, krilata, nazubljena, ispupčena, nakošena...
"Ej, tata! Vinga je kod kola, kaže da joj treba pomoć. Ej, tatice."
"Izvini malena, nešto sam se zagledao. Super ti je torbica."
Vratio sam je Minji i izišao da pomognem ženi. Prebacivala je sitnice iz papirnih kesa u plastične. Kad me je ugledala, izvukla se iz prtljažnika i osmehnula.
"Ćao, pozdravili su te puno Elena i David. Hajde dodaj mi one kese tamo. Unesi kutije sa zadnjeg sedišta. Je l' Kašja bila dobra? Jeste? Odlično..."
Prekinuo sam je poljupcem i zagrlio. Opustila se za trenutak, zatvorila oči i uzdahnula. Potom me je bocnula prstom u stomak i zagolicala.
"Hajde, hajde, nećeš se izvući. Sad mi je potreban nosač", zadirkivala me je.
Dok sam uneo i poslednji paket, već se smračilo. Kašja i Minja bile su okupljene oko Vinge. Raspakivale su kutije i na trosed u dnevnoj sobi slagale majičice, košuljice, pantalonice, cipelice, jaknice. Tetka Elena je često putovala kod ćerke u Nemačku i donosila okraćalu odeću svojih unuka za Minju i Vingu.
Ostavio sam devojke da se zabavljaju i otišao do kuhinje. Ubacio sam u čašu vode vitaminsku tabletu. Dok sam čekao da se otopi, primećivao sam natpise u kuhinji. Krupna slova na kartonu mleka, izuvijana slova na boci gaziranog soka, uglasta slova na frižideru, mikrotalasnoj, tosteru... Osećao sam se kao čaša penušavog napitka. Kao da me napuštaju mehurići budnosti. Odšunjao sam se u spavaću sobu i prućio na krevet.
"Budi se..." šaputala je Vinga.
"Šta...koliko...koliko je sati?" pitao sam, bunovan.
"Prošla je ponoć, hajde da se tuširaš i pereš zube, pa da spavamo."
"Devojke...?"
"Minja će prenoćiti kod Mile, a Kašja je odavno zaspala."
"Danas...sam...znaš, i onda slova..." zevnuo sam.
"Ispričaćeš mi ujutro..." rekla je i izgurala me iz kreveta.
No comments:
Post a Comment