Svet će nestati
"Samo neiskvareno biće preživeće, ove dane apokalipse što stupa, pesnike što siluju muze i proroke što skrnave put." Serđovu pesmu opomene slušam kao rekvijem. Cigareta dogoreva. Ostaje mi gorak ukus u grlu. Kroz prozor vidim munje. Hrpe oblaka promuklo se nakašljavaju. Vetar cvili oko krova, nosi lišće, grančice i plastične kese.
Odlazim u kuhinju zakrčenu konzervama, kutijama, plastičnim bocama i balonima. Vodovod još radi. Zahvatam punu mericu. Radnu sobu pretvorio sam u staklenik. Na četrnaest i po kvadrata nikle su hajdučka trava, beli luk, kantarion i bokvica. U visećoj grnčariji našlo se mesta za patuljaste šargarepe, nana, bosiljak i peršun. Zalivam biljke i zadovoljno cokćem.
"Uzrok smo svakom svetskom zlu, priroda će nadživeti nas pse, kad odemo Bogu na istinu." Sto metara istrčim za manje od deset sekundi, mogu da izdržim i maraton. Mišići su mi očvrsli od višemesečnog vežbanja. Statistika nije na mojoj strani. Bolje izglede bih imao da sam uspeo da kupim kuću na planini. U podrumu su naslagana drva za potpalu. Knjige sam zapečatio u šest čeličnih kovčega. Na policama su ostali samo priručnici i saksije sa marihuanom. Nikada je nisam pušio i nadam se da neću morati, ali negde sam pročitao da je odličan anestetik. Smak sveta donosi nepredviđene neprijatnosti. Što se mene tiče, spreman sam. Kraj može da počne.
"Eh, kad bi se pesmom, mogao izlečiti svet." Serđ završava klavirskim epitafom koji se zaustavlja najdubljim tonovima.
Zvoni telefon.
skip to main |
skip to sidebar
No comments:
Post a Comment