Dvanaesti ciklus - Deseti dan

HRAM BESKRAJNE IGRE

Nemoj da misliš! Šištof mi je lepo rekao da se prepustim. Tako mi i treba. Prilazi mi Divna i pomaže mi da ustanem. Rebrasto tkanje njenog tačkastog žerseja natopljeno je znojem. Miriše na stolistu ružu. Neverovatna je. Lupne me po vratu i nasmeje se. Otkriva mi oštre očnjake preklopljene preko sekutića.

- Hajde mala! Treba nam još jedan gol – kucne me čelom.

Na našoj strani terena, prugasti tim je već prešao u protivnapad. Brigita skače poput lavice. Kolenom se upire o rame Felisitas koja pada kao usamljeno drvo pred orkanom. Brigita u padu, silovitim zamahom, ispucava loptu tek nešto manju od moje glave. Mav brani! Nehajno sklanja ljubičastu šišku. Dobacuje mi loptu i namigne.

Čekam da me Oenon i Gordana prestignu i gradim napad tačkastog tima. U sred prugastog zida, Felisitas i Tana se gurkaju. Iako krupnija, crvenokosa Tana nema izgleda protiv debele Felis. Najpre moram da prođem Brigit. Plava kosa upertlana joj je u krunu od pletenica. Spustila se, čeka me da skočim. Lažiram napad, dodajem Divnoj. Brigita ne prati kretanje lopte. Vreba me. Divna iskreno pokušava da se probije, ali drugi talas zaustavljaju Marsja i Margriet. Nikad mi nije bilo jasno kako znaju koja da se odazove kad Brigita poviče "Mar". Ostalo je veoma malo za treći proboj.

Nemoj da misliš! Čim počneš da dumaš, sumnjaš u sebe. Na koju stranu povesti varku? Ako ti znaš i protivnica zna. Šištov misli da ću uskoro odrasti. Stigle su mi ponude iz različitih naselja. Zar to nije prerano? Sestra Magda misli da nije. Moja soba gleda na jezero. Ne želim da napustim hram. Bol me vraća u stvarnost. Visim u Brigitinom čeličnom zagrljaju. Golmanka prugastih, Kirsti, vadi loptu iz mreže koja se leluja. Uspela sam! Čupaju me sa svih strana i razdvajaju od Brigite. Ona đipa preko mojih igračica da mi razbaruši kosu slepljenu od pobede. Pištaljka je oglasila kraj. Opet smo sestrice, nema više tačkastih i prugastih.

Ležim na postelji pokrivena treperavim sećanjem kože na puslice poljubaca i dodira koje su mi darovale drugarice. Uvek me obori kupka posle utakmice. Brigit ima vešte prste, dugačke kao izdanci jele i jezik klizav kao mlađ pastrmke. Omamljena njenim poklonom bridim kao otpuštena struna koju je zvuk napustio.

Lenjo se okrećem na drugu stranu ležaja. Kroz staklo istočnog zida nazirem samo vrhove jela. Vetar ih čupka. Prozor koji prekriva najveći deo južnog zida sivi se oblacima. Uz zapadni zid od nabijene zemlje raste puzavica Lilica. Tako joj tepam još otkad je bila zeleni crvić. Misli mi se mreškajući vraćaju u pamet.

Beli pogled, Zvečkasta nit, Marejev gak, Levi dol, Ševrdavi klip, pokušavam da po nazivu sela zamislim život u njima. Gak otpada. Ne želim da se pridružim Marejevom naselju, ko god bio. Čini mi se nedolično da ime obeležava stanište. Levi dol? Zvuči priprosto, a osim toga odrasla sam u planinama. Ne bih mogla da se naviknem na udolje. Stanovnici Ševrdavog klipa, ili su šaljivdžije, ili nemaju visoko mišljenje o svojoj zajednici. Neću da sarađujem sa takvima. Poklisari Belog pogleda delovali su mi previše nestrpljivi. Nije mi se dopadalo kako su me dodirivali. Kao kad sestra Magda mesi kifle, pa iz naćve vadi i razmerava veknice. Šteta, čula sam da imaju lepo jezerce.

Šta li će reći Brigit? Znam da će Šištof kazati da za mene i nije bolje nego zvečkasto selo.