Šesti ciklus vežbanja - Drugi dan

(E, ovo je pravi drugi dan.)

Kad sam bio mali, legao sam svako veče u krevet sa zebnjom i strahom. Predosećao sam da će doći neka velika katastrofa, poplava, zemljotres ili rat.

Prvo sam se molio da ne bude poplave. Posle nekoliko meseci, stvarno se dogodila poplava. Sećam se ljudi koji su išli na Kej da postavljaju vreće. Vojni džip je došao po oca i on je otišao negde.

Molio sam se i da ne bude zemljotresa. Proveravao sam svakih nekoliko minuta da li se zemlja trese, da li se luster ljulja, da li u ičemu ima naznake da će se možda odjednom cela kuća srušiti. Nisam se molio Bogu, molio sam se eto tako, nekom ili nečem bezimenom. Stalno su javljali o nekim zemljotresima, uglavnom na Kopaniku, ali smo i mi u Beogradu osećali potres. Jednom prilikom su ljudi izašli iz zgrade na ulicu. Gledao sam ih kako u pidžamama i bade-mantilima bauljaju ispred naše kuće i puše. To mi je bilo smešno. Otac je rekao da se vratimo u krevet i tako je prestao moj strah od zemljotresa.

Za rat sam se najduže molio. Hoću da kažem, molio sam se da rata nikad ne bude, da nas preskoči ili zaobiđe ta pošast. Ali eto, ispostavlja se da sam i rat prizvao.

Pošto je rat bio mnogo strašan, onda sam smislio razne mentalne vežbe za pred spavanje. Recmo, legnem u krevet, pokrijem se ćebetom. Zauzmem položaj kao da sam ranjen i onda zamišljam kako mi prilazi lepa bolničarka. Ili recimo, da sam pao sa motora i onda me opet neka zgodna seka leči. Mislim da sam u to vreme gledao previše partizanskih filmova.

Posle sam se plašio da ne umrem u snu, pa sam prekrštao noge. Mislio sam da ako ležim mirno na leđima, kao u kovčegu, da će me neko strpati pod zemlju. Kad sam rešio taj problem, vratio sam se zamišljanju situacija u kojima me neguju lepe žene. U to vreme nisam imao mnogo mašte, pa sam ubrzo počeo da miksujem, to jest da slikama iz snova dodajem prave likove. Na primer, umesto da zamislim jedru partizanku ili seksi bolničarku, ja na telo cice iz snova "zalepim" glavu neke od školskih drugarica. To je bio ozbiljan mentalni i meditativni zahvat. Prvo se u svest prizove slika, od one vrste kojima nas stalno zasipaju, zgodna ženska u nekoj pozi. Zatim se brižljivo, snagom uma obriše lik. Onda se ta slika smesti umemoriju. Na praznoj pozadini uma prizove se slika školske drugarice. Recimo Saška ili Lidija ili Mala Kristina. Onda se pažljivo maglom obriše sve osim lica. I onda ide najteži deo, da se slika iz jedne i druge memorije preklope. Bilo je jako teško, ali kad god uspem, rezultat bi me ohrabrivao, tešio i uzbuđivao. Strast ove vežbe nije bila u ljubavnim osećanjima ili nekakvoj erotici, već u samom podvigu ispunjenja jedne teške mentalne vežbe. To bi bilo dovoljno da se uspavam.

Uglavnom, molio sam se za rat i izvodio svoje mentalne vežbe. Kako sam postajao stariji, vežbe su mi sve teže padale, a strah od rata me je sve više morio. Bol je postao prejak, a snovi mučenje, pa sam prestao da se molim.

U proleće 1999. godine, na dan početka bombardovanja, vozio sam se ćaletovim Jeep-om kroz grad. Samnom je bio moj drug Miomir. Pili smo koka-kolu i bili smo srećni. Ne znam za njega, ali ja sam imao utisak da sam živ. Da sam nešto postigao. Ono protiv čega sam se molio, konačno je bilo tu. Svemir je imao argument. Dokazao mi je da sam nula.

Vozili smo se dugo, dugo i na kraju smo se rastali: - Matori, hvala ti na svemu, moram kući.
Ja sam klimnuo glavom, zafrljačio praznu flašicu od koka-kole u žbunje: - Nema frke, moram i ja na jedno mesto.

Tad nisam imao kuću. Mama je bila negde daleko, a tata na frontu, a ja nigde. Otišao sam pravo kod Megi. Tamo sam proveo potpuno blesavo veče, ali to je priča za neki drugi put. Posle prve noći bombardovanja preselio sam se (sa sve džipom) kod Gradinih roditelja.

Danas kad se setim svega, pitam se ko je to biće koje me je pohodilo u snovima. Ko je to kome sam se molio pred spavanje, kome sam se pravdao i pred kim sam se tresao? Da li je to puka slučajnost ili neka moja tajna moć? Da prizivam katastrofu. Od tog dana, uveren sam da postoje natprirodne moći. To će se kasnije dokazati, kada sam upoznao demona.