11. 2
Dragoceni dani su prolazili, a Glandur nije znao šta da odgovori Savetu. Magovi su se povukli u svoje kule i pokušavali da još jednom istresu i poslednju mrvicu znanja iz svojih spisa. Jedino ja Alasea opsedala starog maga i trubila mu o tome bi jedini pravi potez bio da se svi zajedno spuste kod Iaurona i otvore tajne kripte.
Ispod kompleksa Minas Ingole nalazile su se drevne odaje. Gradili su ih čarobnjaci kojh se nije sećao ni Glandurov učitelj. Duboke i zaštićene mističnim runama i trajnim magijama, podzemne prostorije su nastale kad i potreba da se uskladišti opasno zanje ili nestabilna magijska energija. Osim toga, kripte su sadržale detaljne arhive zabeležene na lišću besmrtnog vilin-drveća. Iauron je bio beležnik i bibliotekar tajni. Nije voleo posetioce i posedovao je pozamašan arsenal magija i magijskog oružja kojim je mogao da se odbrani od neodgovornih magova. Što se Iaurona tiče, svaki čarobnjak koji je hteo da zaviri u kriptu, potpadao je pod tu definiciju. Niko nije mogao da se seti kada je Iauron postavljen za arhivara, a zabeleške o tom događaju čuvao je on sam.
Glandur i ostali magovi prihvatali su Iauronovo prisustvo kao što su baratali činjenicom da Minas Ingole ima sedam tornjeva i da ih nikada nije bilo šest, niti će ih ikada biti osam. Magovi su vreme provodili u studiranju i vežbanju čarobnjačkih veština. Zbog toga su imali svetliji ten od ostalih vilenjaka. Iauron nikada nije izlazio iz kripte i zato je bio bled kao da su ga izujedali vampiri. Mnogi šegrti vilin-magova su duboko verovali da je to istina i da je Iauron i sam krvopija. Arhivar je nosio vunenu kapicu poput Nir-mornara. Osim što je grejala njegovu lobanju prošaranu nabubrelim venama, upijala je kondenzaciju koja je kapala sa svodova drevnih odaja. Iauron nije izlazio iz crne oklopne košulje koja mu je davala izgled reptila. Od struka do poda padala je hakama prošarana plesnivim trakama i ostacima Iauronovog doručka. Tačan sastav jednog prosečnog arhivarovog obeda bio je tema oko koje su se natezale generacije vilin-magova.
Buka u dvorištu kule odvela je Glandura do prozorskog okna. Konjanik je upravo ujahao u Minas Ingole i ako je majstor čarobnjaka dobro prepoznao, to je bio general Uruvion lično. U kulu su retko zalazili drugi vilenjaci, osim glasonoša. Poseta jednog vojnika bila je više nego retkost. Glandur se osvrnuo oko sebe i potražio prigodnu odeću da izađe ispred vilin-generala.
Alasea je već bila u dvorištu. Iz daljine je opazila jahača koji je jezdio kroz šumarke oko Minas Ingole. Ona nije lično poznavala generala Uruviona, ali je po plamen-crvenoj kosi mogla da pretpostavi ko je. Njegovi pramenovi su počinjali sa tamno bakarnim nijansama i prelivali se do jarke, gotovo narandžaste boje na krajevima. Jahao je odlučno, kao da će sam raspršiti sve vojske Nira i Uruka. Mačkasta čarobnica je predosećala da će Uruvion doneti promenu koja im je bila tako preko potrebna. Magovi su gledali u nešto nevidljivo što nisu mogli da opipaju. Osim toga, želela je da upozna slavnog generala, poslednjeg od starih vilin-vojnika.
No comments:
Post a Comment