Jedanaesti ciklus - Trideseti dan

Ranko Trifković
PROCES

"Mir! Mir!"
Zvuk čekića rasterao je žamor i saterao ga u ćoškove sudnice. Najpre je posedala vojska posetilaca. Gurali su se na izlizanim klupicama, kojegde se prigušeno smejali i upirali prstom u optuženog. Zatim su seli predstavnici odbrane, značajno klimajući šiljatim advokatskim kukuljicama. Tužioci su iskoristili priliku da poravnaju odore, ali su se i oni vrlo brzo smirili. Porota je imala povlasticu da se ponaša kako joj drago. Zato se niko nije obazirao na to što se osmorica od dvanaest porotnika i dalje kikoću, grokću i krevelje. Deveti i deseti porotnik nastavili su da igraju šah. Jedanaesti se nakašljao, pokušavši da zadrži dostojanstvenost usred gungule. Dvanaesti je blaženo dremao, naslonjen na bližnjega svoga.
Sudija je bio iskusan u ovoj vrsti procesa i odmah je iskoristio primirenje.
"Optuženi, ustanite!"
Klempavi starac tromo se pridigao sa klupe za branjenike. Tanki golubijesivi džemperić zapeo je za iver i povukao ga nadole. Tek kada ga je uklonio, ustao je. Ogromno uvo iz koga je virilo sedo žbunje uperio je ka sudiji. Isprekidanim kretnjama zavukao je ruku u levi džep lanenih pantalona boje ljuštenog badema. Promašivši nekoliko puta nos, konačno je dodao nov sadržaj slinavoj maramici.
"Gospodine R, prekinite da izigravate senilnog čiču, sudski psihijatar je procenio da ste u potpunosti sposobni da pratite proces."
Starkelju je uhvatio napad suvog kašlja. Osmehnuo se i klimnuo.
"Izbrišite iz zapisnika ovo poslednje", sudija je dao znak službenici. Velika punđa se naklonila sudu, a rečenica je nestala iz beležnice.
"U procesu VS. protiv R. broj predmeta jedan kroz šest milijardi šest stotina dva miliona dve stotine dvadest četiri hiljade sto sedamdeset pet, pošto što smo primili zahtev javnog tužioca, održali smo početno saslušanje i odredili visinu kaucije na pet hiljada tri stotine pedeset četiri minuta duboke kome. Na pretprocesnom saslušanju tužioci su uverili sud da se krivični postupak nastavi, i to po Zakonu o životu. Pozvali su se na sledeće odrednice; opšte odredbe članovi jedan, četiri i devet, te odredbe o odrastanju, članovi od devetnaest do dvadeset pet, zatim odredbe o traganju članovi šesnaest i sto osam i odredbe o smislu član četrdeset dva. Održano je sedamdeset devet ročišta na kojima su tužioci izneli dokaze o krivici optuženog. Zastupnici branioca pozvali su se na podzakonski akt o ograničenju slobode izbora i gradili odbranu na temelju pretpostavke o predodređenju. Po saslušanju svedoka, unakrsnog ispitivanja i predstavljanja dokaza, sud je spreman da donese presudu."
Advokat ćušnu matorog, a ovaj se prenuo iz dremeža. Sudija je namestio monokl i odmerio branjenika.
"Dakle, optuženi R. proglašava se krivim za delo koje mu se stavlja na teret, a to je vođenje buntovničkog života kroz koji je iskazao duboko nepoštovanje zakona."
Sudnicom se prolomio smeh. Posetioci su skočili na noge. Pljeskali su i mahali papirima, šalovima, bacali šljokice. Tužioci su čestitali jedan drugom uz lagani naklon. Branioci su vrteli glavom i snebivljivo se smešili starcu. Porota je i dalje bila zaokupljena svojim poslovima. Čavrljali su, igrali šah ili dremali. Jedanaesti porotnik, jedini vidno pogođen presudom, negodovao je, prekrstivši ruke na prsima, dureći se na sudiju.
"Zato sud izriče kazneno porpavnu meru prvog reda. Povratak u prošlost. Kazna će se izvršti odmah. Sledeći!"
Čekić je odjeknuo poput groma. Čuvari su nahrupili na vrata i odveli starca noseći ga kao da je džak paprike. Spustili su ga u podrum i predali dželatu. Sudski izvršitelj nosio je mesarsku pregaču preko bele košulje čiji su rukavi bili umrljani džemom od malina. Kada su uneli gospodina R, službenik je završavao doručak. Obrisao je salvetom šiljate brkove, a potom i male naočari koje je nosio na vrhu nosa. Sed i razbarušen, više je ličio na rasejanog profesora, nego na dželata. Kretnjom ruke dao je znak čuvarima. Starca su podigli i naglavačke ubacili u levkasti otvor mašine za putovanje kroz vreme. Izvršitelj je kvrcnuo prstom u merač. Kazaljka se nervozno prošetala preko svih podeoka i vratila na nulu. Zatim je povukao polugu kojom je podesio brojač. Zadovoljno je coknuo i mahnuo čuvarima da se odmaknu. Mašina je zabrundala. Tiho cvilenje zupčanika nadjačalo je krckanje. Smenio ga je vlažan zvuk šljapkanja kroz blato.
Levi stražar merkao je ostatke doručka. Obliznuo se kao štene pred ukor.
"Šta misliš, Alberte, gde će baciti ovu ptičicu?" upitao je dželata desni stražar. Izvadio je pozlaćenu tabakeru iz unutrašnjeg džepa kaputa i otvorio je.
"Hehe, da li je koji raspoložen da se oko toga opkladi?" reče krvnik. Poslužio se cigaretom i pozvao službenike da mu se pridruže za stolom.
"Hihi, da vidimo... Bilo bi glupo da ga vrate na sam kraj, tik pred smrt..."
"...ali i vrlo zabavno!" začkiljio je Albert. "Sećam se takvog slučaja. Sirota duša, kako se samo zbunio kada su ga ponovo izveli pred sud!"
Desni stražar se iscerio i laktom bocnuo saradnika. Ovaj je, misleći da je uhvaćen u pokušaju da makne komadić tosta sa džemom, stidljivo povukao ruku i sakrio je ispod stola.
"Franci, šta ti kažeš? Gde će završiti starkelja?"
"Zašto ja da kažem? Znaš i sam Vileme, da slabo razmišljam na prazan stomak."
"Evo, kladim se u doručak da nećete pogoditi!" iskezio im se dželat.
"Važi!" povika izgladneli stražar. "Ako se dobro sećam suđenja, dedica je imao tri žene. Staviće ga u dan kada je druga žena odnela sve iz stana i ostavila mu samo kućni ogrtač!"
"Franci, molim te! To i nije neka muka, bar se rešio brbljivice. Seti se samo koliko je novca trošila. Nemaš nimalo smisla za mučenje, kako si uopšte postao stražar?" brecnuo se Vilem. "Kad si već pomenuo ženu, hihi, vidim ga da stoji i drži bebu u naručju, a pored njega je uplakana mlada pedikirka. Na nišanu ih drži njen pobesneli dečko, a starkeljina prva žena upada s ljubavnikom, učiteljem heklanja, misleći da je gospodin još uvek na poslu!"
Vilem je od sreće zapljeskao.
"Ako si toliko siguran, uloži tabakeru!" čikao ga je Albert.
Pozlaćena kutijica sletela je na sto.
"A ti, Franci? Odustaješ?" bockao je dželat.
"Hm... Mogu da ponudim obećanje. Tetka Hajdi će mi poslati džem od zove..." kad je Albert dao znak da prihvata ulog, nastavio je, "Rekao bih da će ga poslati u detinjstvo. Kada je bio dvanaestogodišnjak upao je u bure mastila. Dvadeset devet dana i petnaest sati bio je ljubičast kao beduin!"
Albert je zgrabio tabakeru. Stavio je šaku na uho, podražavajući Hijavatu.
"Rođenje, razume se. Vratiće ga na početak."
"Nema šanse!"
Vilem je zagroktao od sreće i odmahnuo prezrivo. Franci je liznuo usnu i posegnuo za poslasticom. Uto se iz mašine začuo krik novorođenčeta.
Obojica potonuše kao šećer u kafu.
Krvnikov smeh pratio ih je sve do novog suđenja.