PROCES
"Mir! Mir!"
Zvuk čekića rasterao je žamor i saterao ga u ćoškove sudnice. Najpre je posedala vojska posetilaca. Gurali su se na izlizanim klupicama, kojegde se prigušeno smejali i upirali prstom u optuženog. Zatim su seli predstavnici odbrane, značajno klimajući šiljastim advokatskim kukuljicama. Tužioci su iskoristili priliku da poravnaju svoje odore, ali su se i oni vrlo brzo smirili. Porota je imala povlasticu da se ponaša kako joj drago. Zato se niko nije obazirao na to što se osmorica od dvanaest porotnika i dalje kikoću, grokću i krevelje. Deveti i deseti porotnik nastavili su da igraju šah. Jedanaesti se nakašljao, pokušavši da zadrži dostojanstvenost usred gungule. Dvanaesti je blaženo dremao, naslonjen na bližnjega svoga.
Sudija je bio iskusan u ovoj vrsti procesa i odmah je iskoristio primirenje.
"Optuženi, ustanite!"
Klempavi starac tromo se pridigao sa branjeničke klupe. Tanki golubijesivi džemperić zapeo je za iver i povukao ga nadole. Tek kada ga je uklonio, ustao je. Ogromno uvo iz koga je virilo sedo žbunje uperio je ka sudiji. Isprekidanim kretnjama zavukao je ruku u levi džep lanenih pantalona boje ljuštenog badema. Promašivši nekoliko puta nos, konačno je dodao nov sadržaj slinavoj maramici.
"Gospodine R. prekinite da izigravate senilnog čiču, sudski psihijatar je procenio da ste u potpunosti sposobni da pratite proces."
Starkelju je uhvatio napad suvog kašlja. Osmehnuo se i klimnuo.
"Izbrišite iz zapisnika ovo poslednje", sudija je dao znak službenici. Velika punđa se naklonila sudu, a rečenica je nestala iz beležnice.
"U procesu VS. protiv R. broj predmeta jedan kroz šest milijardi šestotina dva miliona dvestotine dvadest i četiri hiljade sto sedamdeset i pet, nakon što smo primili zahtev javnog tužioca održali smo početno saslušanje i odredili visinu kaucije na pet hiljada tri stotine pedeset i četiri minuta duboke kome. Na predprocesnom saslušanju tužioci su uverili sud da se krivični postupak nastavi, i to po Zakonu o životu. Pozvali su se na sledeće odrednice; opšte odredbe članovi jedan, četiri i devet, te odredbe o odrastanju, članovi od devetnaest do dvadeset i pet, zatim odredbe o traganju članovi šesnaest i sto osam i odredbe o smislu član četrdeset i dva. Održano je sedamdeset i devet ročišta na kojima su tužioci izneli dokaze o krivici optuženog. Zastupnici branioca pozvali su se na podzakonski akt o ograničenju slobode izbora i gradili odbranu na temelju pretpostavke o predodređenju. Nakon saslušanja svedoka, unakrsnog ispitivanja i predstavljanja dokaza, sud je spreman da donese presudu."
Advokat ćušnu matorog, a ovaj se prenuo iz dremeža. Sudija je namestio monokl i odmerio branjenika.
"Dakle, optuženi R. proglašava se krivim za delo koje mu se stavlja na teret, a to je vođenje buntovničkog života kroz koji je iskazao duboko nepoštovanje zakona."
Sudnicom se prolomio smeh. Posetioci su skočili na noge. Pljeskali su i mahali papirima, šalovima, bacali šljokice. Tužioci su čestitali jedan drugom uz lagani naklon. Branioci su vrteli glavom i snebivljivo se smešili starcu. Porota je i dalje bila zaokupljena svojim poslovima. Čavrljali su, igrali šah ili dremali. Jedanaesti porotnik, jedini vidno pogođen presudom, negodovao je prekrstivši ruke na prsima, dureći se na sudiju.
"Zato sud izriče kazneno porpavnu meru prvog reda. Povratak u prošlost. Kazna će se izvršti odmah. Sledeći!"
Čekić je odjeknuo poput groma. Čuvari su nahrupili na vrata i odveli starca noseći ga kao da je džak paprike. Spustili su ga u podrum i predali dželatu. Sudski izvršitelj nosio je mesarsku pregaču preko bele košulje čiji su rukavi bili umrljani džemom od malina. Kada su uneli gospodina R. službenik je završavao doručak. Obrisao je špicaste brkove salvetom, a potom i male naočari koje je nosio na vrhu nosa. Sed i razbarušen, više je ličio na rasejanog profesora, nego na dželata. Kretnjom ruke dao je znak čuvarima. Starca su podigli i naglavačke ubacili u levkasti otvor mašine za putovanje kroz vreme. Izvršitelj je kvrcnuo prstom u merač. Kazaljka se nervozno prošetala preko svih podeoka i vratila na nulu. Zatim je povukao polugu kojom je podesio brojač. Zadovoljno je coknuo i mahnuo čuvarima da se odmaknu. Mašina je zabrundala. Tiho cvilenje zupčanika nadjačalo je krckanje. Smenio ga je vlažan zvuk šljapkanja kroz blato.
* * *
Sada si sam u tmini. Prisećaš se da si se srušio u bašti. Zastao si da ubereš krušku. Već sledećeg trena služavka je izbezumljeno dozivala pomoć. Snažni momci iz hitne službe nosili su tvoje telo preko travnjaka. Ples doktorke Kibler-Ros otvorio si nevericom. Nemoguće, osećam se sasvim dobro. Na putu do bolnice pokušao si da se cenjkaš. Samo još malo, nisam napisao testament, posvađaće se deca. Dajte mi još dan, da odredim ko će da preuzme kompaniju! Bes te je ščepao kad si prvi put stupio u sudnicu. Tražio si da se taj cirkus smesta prekine. Ovo uopšte i nije neki postupak, jer će to biti samo onda ako ga i ja kao takvog priznam. Naglašavam da sudski postupak priznajem, u izvesnom smislu iz sažaljenja. Porotnici su oduševljeno klicali. Sudija je sevao pogledom kroz monokl. Nastupila je potištenost koju tako dobro predstavlja ovaj mrak. Gotov sam, zašto prigovarati. Nema svrhe boriti se. Pokušavaš da naslutiš u koji trenutak prošlosti će te vratiti. Besmisleno bi bilo da te postave blizu časa smrti. Dovoljno su te mrcvarili na suđenju, a ako bi se probudio u bolnici, prekasno je da se život iz temelja promeni. Koliko je bilo ključnih trenutaka u tvom životu? To su one prilike u kojima se život istanji. Boje su svetlije, čini ti se da možeš da nazreš Flamarionovu drugu stranu. Trenutak kasnije, nešto se promenilo. Glava ti oteža i stvarnost te pokupi kao brzi voz samoubicu. Tako si se osećao kod oca. Još ti je u nosu miris čistoće koja ubija bakterije. Tek što je otvorio oči posle infarkta. Bio je starac kao ti sada. Očekivao je da se pomirite pre nego što umre. Dao si mu samo zlurad osmeh. No, to je trajalo svega nekoliko sekundi i svakako da nije moglo da promeni odnos koji je zabiberen mnogo ranije. Ne, otputovaćeš u onaj dan kada si je ostavio. Ušla je u salon, držao si viski s ledom, hladan kao i tvoje srce. Odbacio si je posle toliko godina. Tada si i osetio cepanje života, rastakanje u dve velike linije mogućnosti. Pa opet, zar bi se cela mašinerija suda pokretala zbog tričarije kao što je ljubav? Ta, prirodno je da se odrasli ljudi rastanu i krenu svak' svojim putem. Baciće te negde pred kraj cveta mladosti, u vreme raskršća. Šta bi bilo da nisi slagao oca i napustio fakultet? Možda biste se u tom slučaju i pomirili? Ipak bi se zagrlila dva advokata, a ne odmetnik i pater familijas. No, sedeći u ovom mraku, čini ti se da to i nije bio presudan trenutak. Nisi ostao propalica, već si postao ugledan i imućan čovek. Da bi ti suštinski uticali na život, morali bi da te pomaknu u tačku u kojoj je nevolja nastala. Negde si čitao da se odnos između deteta i oca razvija oko pete godine. To je vreme kada roditelji poseju sve muke koje te kroz život prate. Ne možeš da se setiš presudnog dana tako rano u detinjstvu. Ne, ne sud je luckast ali nije brljiv. Vratiće te u određeni trenutak, u čas kada si nastao.
Vreme je! Zidovi se sužavaju, mrak postaje vreo. Pritisnut kao šunka osećaš da se celo tvoje biće sabija. Zagušljivo je. Propadaš u žitku kašu. Kiselina te pecka kroz opnu u kojoj si zatočen. Bio si gnevan, tražio si pravdu, sada ti je jasno da si proveo ceo život u čeljustima gordosti. Muka je nepodnošljiva, ali te upotpunjava kao što kaolin mora da izgori u peći. Obećavaš da ćeš bolje odigrati i da povratak neće biti uzaludan. Doktorka Kibler-Ross kaže da je poslednji korak uvek prihvatanje. Preuzimaš na sebe krivicu i urlajući od bola čist izlaziš u novi početak.
* * *
Doktor lupka bebicu po leđima, a sestra joj preseca pupčanu vrpcu. Gospodin advokat snima porođaj kamerom izbezumljen od radosti pred činom rođenja. Odlučio je da dečkiću daju ime R.
No comments:
Post a Comment