Jedanaesti ciklus - Dvadeset i drugi dan

Izdaja! Koračao sam ispred grudobrana poput razjarene zveri. Zid je bio postavljen prenisko, a umesto katapulta dali su nam bube koje u kesicama čuvaju zapaljivu smesu koja neće da gori. Englezi su izveli strelce sakrivene iza pokretnih zasuna. Naličje su ukrasili krilaticom, ispisanom belim srpastim slovima na crvenoj podlozi – "Lepša strana života". Izlazili su na bojište u kolonama.

Naredio sam da uz krunište postave stolice da bi moji borci imali kakvu-takvu zaštitu. Nisu hteli da izađu na položaj, ugledali su kralja na ekranu. Tužno lice bilo je uokvireno gustim kovrdžama, ali obešeni brkovi su mu davali komičan izgled. Nema nade, vrteo je glavom, predlažem da se časno predamo.

Zapenio sam u vulkanskom vrhuncu besa

- Izdajniče!

Upro sam prst u televizor.

- Priznaj koliko si uzeo za ovu izdaju! Platili su te bedniče!

Iza mene, vlastelini su se nelagodno premeštali s noge na nogu. Nisu imali hrabrosti da mi priđu, stave ruku na rame, zamole za oproštaj.

- Zar ste svi potplaćeni?

Razočarano sam zavapio.

- Borite se, seme izdajnično!

Usiljeno su prišli stolicama, klekli na sedište i pustili strelice. Zagolicali su bube. Grč je izbacio kupaste kesice ka Englezima, ali pogoci nisu mogli da prevrnu čvrsto posađene grudobrane.

- Ne možemo, gospodine, ne vredi – žalio se kapetan.

- Sklanjajte mi se s očiju, izdajnici! Sad ćete da vidite kako se pobeđuje.

Zgrabio sam najbližu stolicu i bacio na Engleze. Rasturio sam ih kao čunjeve. Bacio sam još jednu i uništio im borbeni red. Gađao sam ih i dok su bežali, smrvio sam i rezervu koja se tiskala u daljini čekajući znak.

- Tako se to radi!

Javio se kraljev glas:

- U redu, nemaju zaklone ali imaju strelce. Ne možeš da oteraš čitavu englesku vojsku.

Nagnuo sam se preko grudobrana. Istegnuo sam se koliko god sam mogao. Vrhovima prstiju uspeo sam da dohvatim stolicu koja je kao izvrnuta kornjača ležala na bojištu. Bacio sam je još dalje, ali polje je bilo prazno. Englezi su se tiskali iza zavese. Čekali su da se smirim. Potegao sam luk i gađao ih bez strela.

- Ovako, ovako, ovako se gađa! Možemo sve da ih poubijamo. Zašto neće da padnu?

Da nisam ostao sam, mogli smo da ih pobedimo. Izdalo me je i oružje.

- Gledao sam vesti juče. Video sam lebdeći poslužavnik sa francuskim doručkom. Prevrnuo se i iskrvario. Kao vodopad od mulja, kafa se prosula po travi. Kroasani su pali na zemlju iz njih je potekla čokolada. Znam zašto si se prodao.

- Koka-kola – opsovao sam tiho.

1 comment:

Walker said...

Haha, sjajno. Očekivao sam nešto duže, ali dobro je ispalo. Nisam doduše primetio da piše negde da je u pitanju Francuska i Engleska, Franci se ne spominju?