Četrnaesti ciklus - Trinaesti dan

JEDANAESTA GLAVA

Zahvalio sam kelnerici i pogledao hranu. Kafa je ličila na vreo mulj, tost na sasušeni sunđer, a viršle i jaja na ostatke pregažene životinjice. Otvorio sam koverat, pa izvadio posetnicu i knjigu "O popovima i trgovcima". Uzdahnuo sam. Neko mi je ponovo poslao primerak knjige koju sam napisao. Na kartici je pisalo "Nađin kutak – korišćene, retke, antikvarne i rasprodate knjige".
Odložio sam knjigu i karticu i ispio kafu. Ukus joj je bio mnogo bolji od izgleda, pa sam navalio na hranu. Bio sam gladan i razdražen. Jaja su bila sveža i dobro posoljena, viršle punjene sirom, a tost prijatno krckav. Pozvao sam kelnericu i naručio veliki sok od pomorandže i komad torte s kajsijama.
"O popovima i trgovcima" moj je drugi roman. Napisao sam ga prerano, pa je podsećao na "Život posle" više nego što sam želeo. Počeo sam da prelistavam primerak strepeći da ću i u njemu naći zacrnjenja. Kada sam ugledao prvu uništenu stranicu, ljutnuo sam se. Ma, ko je taj prostak? Zašto se okomio na moje knjige? Reči su bile veoma precizno izrezane. Nije bilo tragova na sledećoj stranici, a ivice reza bile su glatke. Razdraživalo me je i to što je knjiga sakaćena proračunato.
"Ako 'oćeš repete, ja sam u kuhinji, pa me vikni", rekla je kelnerica.
Donela je slatkiš i sok, a odnela ostatke doručka. Zahvalio sam joj se i počeo da brojim rupe. Bilo ih je stotinu dvadeset tri. Moraću da pitam Vingu da li taj broj nešto znači. Susret s Nađom me je iscrpeo, a susret s uništenom knjigom iznervirao. Osećao sam se kao brucoš posle cele noći učenja, kao novinar poslednjeg dana roka za predaju teksta. Nisam imao drhtavicu, samo sam bio veoma nestrpljiv i gladan. Slistio sam tortu u dva zalogaja i zalio je sokom. Ostavio sam dve novčanice na šanku, uzeo knjigu i karticu i izišao iz restorana. Prišao sam aparatu za sokove i ulovivši u džepu pregršt kovanica kupio dve konzerve koka-kole. Prvu sam iskapio do autoputa, a drugu sam pijuckao dok me šećer nije opustio. Um je počeo da mi radi bistrije, dovoljno da postavim pitanje – ko je poslao knjigu?
Doktorka Mozes pomenula je da je pošta stigla jutros, verovatno običnom poštom, jer bi mi skrenula pažnju da je posredi posebna isporuka. Knjigu je poslao neko ko je znao da ću ići u posetu Nađi. Osim Vinge i mene, za put je znao jedino još Trifun Ranković. Zaustavio sam automobil sa strane i izvadio telefon. Neko vreme sam prelistavao telefonski imenik, nije mi bilo sasvim jasno koga da nazovem. Odlučio sam da po povratku kući razmislim još jednom o svemu.
Vratio sam se na autoput i požurio da prestignem putnički kombi. Sa zadnjeg stakla kezila mi se rundava glava japanskog akite.