Dragi moji orkići, počinjete li dan grumuljicom kremena, kockicom porfirita ili dijabaza – koje još nazivaju rožnac? Ako već niste predani zdravlju, možda jeste slasti mirisnih kremenjaka. Za večeras sam vam pripremio recept sačuvan iz vremena naših trolovskih predaka. Ostaci kremenjaka pronađeni su u utrobi fosilizovanih grozojeda, što svedoči o tradiciji ork-kuhinje koja ne samo da je starija od svih drugih kuvarskih škola na svetu, već prethodi i samim orkovima.
Osnovni sastojak recepta jeste kremen. Četiri stotine sedamdeset devet tovara vatrenog kamena sastružite sa obala severnog okeana. Potražite litice okrenute ka pučini ili kremene točkove zarobljene u školju. Dve hiljade tri stotine šezdeset četiri lešnika otmite vevericama. U ranu jesen, pre nego što repate rugobice padnu u zimski san, napujdajte na njih puk goblinskih paukojahača. Ukoliko su veverice bile lenje ili je lešnik loše rodio, za recept možete upotrebiti i brabonjke guano-veverica. Ova retka vrsta živi u zemlji crnih vilenjaka. Hrane se mahunama guara. Zbog hiperaktivnog varenja, zadržavaju samo opnu, a obrađene semenke guara crni vilenjaci sakupljaju i prodaju po vrtoglavo visokoj ceni. Brabonjci guano-veverica koriste se za ukrašavanje, ali i zgušnjavanje kolača i torti, te kao začin i lek protiv nesanice. Zatim vam je neophodan jedan i po prstohvat Dr. Orkijevog praška za pecivo, a dobija se, kao što već znamo, kristalizacijom prdeža šumskih nimfi. Zahvatite dve tone i tri četvrt magme. Mnogi mladi kuvari žale mi se da su im kremenjaci previše tvrdi i da sve zube ostaviše na njima. Zato naglašavam, zahvatite vrelu magmu, koja je u tečnom stanju, a ne lavu – koja će se vrlo brzo skameniti. Za najbolju magmu posetite vulkane zlih patuljaka ili vulkanska ostrva severnog okeana. Dve stotine pedeset osam džakova najfinijeg peska otkupite od mumija iz Saharinske peščare, daleko na jugu. To će vam biti lep povod da posetite Vatrene Doline u blizini drevnog grada Luksuza, na obali Mila. Siguran sam da ćete se velikoj reci Mil rado vraćati, odličan je izvor milskih konja – izvrsni su za punjenje zmajskog pečenja. Čuvajte se kroko-trolova, proždrljiviji su od krokodila, a koža im nije dobra za cipele i tašnice. Tri tegle škriljčanog ulja kupite od gnomova. Znam, znam, tako su maleni i ćelavi i gnjecavi, a koščice im tako ljupko krckaju, ali obuzdajte se. Jedino gnomovi kopaju dovoljno duboko i znaju kako da iscede kameno ulje. Pripremite još i limun, tri nojeva jajeta i mrvicu cimeta.
E, sad.
U ovećem bazenu prašak za pecivo umešajte u mleveni kremen, pa umutite zajedno sa magmom. Dodajte pesak, jaja i četvrtinu mrvljenih lešnika, zatim cimet, narendanu limunovu koru, sok od polovine limuna i sve dobro izmesite. Ukoliko imate poteškoća, uvek možete da pozovete u pomoć planinske trolove. Namamite ih u bazen crkotinom. Kada se odgegaju do sredine, dajte znak goblinskom orkestru da zasvira. Trolovski ples i tabananje lako će izmrviti sastojke i dati ujednačenu smesu.
Testo mora da odstoji na hladnom oko godinu dana, a zatim od njega oblikujte valjke koje ćete naseckati na komadiće veličine dečije glave. Na namašćeni pekarski lim složite kuglice i malo ih spljoštite, kao kad razbijate lobanje. Premažite ih belancem i ukrasite mlevenim lešnicima ili brabonjcima. Pecite u pećini zagrejanoj na dve hiljade dve stotine dvadeset dva stepena oko petnaest i po meseci. Ukoliko kremenjake iznosite plemstvu, možete polovinu kremena zameniti porfiritom ili dijabazom. Obratite pažnju da tokom pečenja odlijete višak gvožđa i drugih metala koji bi mogli da se izdvoje iz porfirita. Tako dobijena zgura ohlađena pa mlevena, odličan je ukras za kolače i torte.
Laku noć, mali moji orkići.
No comments:
Post a Comment