Četrnaesti ciklus - Prvi dan

SEDMA GLAVA

Obrisao sam senf oko Kašjinih usta i spustio je sa barske stolice. Minja je sama skliznula i devojčice su otrčale do džuboksa. Otpio sam poslednji gutljaj vode i mahnuo šankerici. Platio sam ručak i pokupio torbicu sa pulta.
"Devojke, krećemo!"
Umesto ka kolima, skrenuli smo ka parku. Majke su ponosno gurale kolica. Starčić je pokušavao da ukroti suncobran ispred mašine za sladoled. Psi svih boja i veličina jurili su za izujedanom plastičnom bocom. Crvenokosa furija potrčala je za mladim retriverom upinjući se da mu ulovi rep. Minja je trčala za sestricom dovikujući joj nešto.
Seo sam na klupu, više zadubljen u misli nego u posmatranje dečije igre. Vraćale su mi se slike iz doživljaja sa Trifunom, miris sandalovine koji je ostao iza inspektorke Gadurjan, zacrnjena slova i fosforescentni brojevi, zluradi osmejak gospođe Van Sar, Nađin kutak i Nađina kosa...
Zazvonio je telefon, zvala je Vinga.
"Ljubavi, gde si?"
"Evo nas u parku ispred univerziteta."
"Znači, blizu ste Dominikane?"
"Jesmo..."
"Super, 'ajde da se nađemo ispred za petnaestak minuta. Moram da pokupujem još neke stvarčice za večeras."
"Važi, ljubim te."
"Ćao!"

Vinga i Svetlana sedele su u bašti kafića ispred ulaza u tržni centar "Dominkana". Devojčice su otrčale ka njima, zamalo oborivši momka kostimiranog u višljušku koji je delio letke.
Svetlana je bila veoma visoka i mršava. Zbog bujne kovrdžave kose i tamnijeg tena ličila je na Afrikanku. Bile su najbolje drugarice još iz srednje škole. Svetlana je iza sebe imala tri uspešna razvoda i plavog dečkića, Mišu. Jednom prilikom učinilo mi se da sam uhvatio čežnjiv pogled Svetlaninih očiju boje ćilibara. Vinga mi je na to rekla da ne budem blesav i da bih mogao da budem manje opsednut sobom. Još mi je kazala da bi trebalo da budem ljubomoran, s obzirom na to da je Svetlana posle trećeg razvoda počela da izlazi isključivo sa ženama.
"Pozdrav lepoticama", rekao sam i seo pored Vinge.
Nagnula se da me poljubi u obraz. Svetlana se osmehnula i pružila mi ruku.
"Vinga mi kaže da radiš na scenariju?"
"Da, borim se."
Svetlana mi je nazdravila visokom čašom ledene kafe.
"Miho, uzeću Minju, idemo da kupimo neke krpice i poklone za večeras", rekla je Vinga.
"U redu."
"Odbacićeš Svetlanu kući?"
"Ma, nema potrebe", pobunila se.
"Nije mi teško, a i usput si nam."
"Ljubavi, Kašja će da spava kod Elene. Vratiću se do šest, budite spremni."

Milili smo kroz centar grada. Kašja je rukama i nogama objašnjavala Svetlani dogodovštinu iz školskog dvorišta. Dugo su se smejale, a potom se crvena furija primirila i priljubljena uz staklo prebrojavala automobile.
"Kako je Miša?"
"Dobro je. Na jesen kreće u školu."
"A ti?"
"Ja sam je odavno završila!" nasmejala se Svetlana.
"A kako ti je..."
"...Tifani? Sjajno se slažemo, svidela bi ti se."
"Zaista?"
"Da, ona je arheolog."
"O, znači Indijanka Džons?"
"Ne baš, radi za naftnu kompaniju."
"Pa, onda je ipak terenac."
"Aha, obilazi gradilišta da proveri lokalitet pre nego što kompanija počne da postavlja bušotinu."
"Plemenito od njih."
"Eh, čine to samo da bi izbegli tužbe."
"A ti?"
"Nemam problema sa tužbama..."
Nasmejao sam se.
"Vajam."
"Zaista? Čestitam!"
"Hvala, terapeut mi je savetovao da stvaram. Probala sam da pišem", pogledala me je stidljivo, "a u slikanju nisam mogla da napredujem dalje od skiciranja."
"Ambiciozna, kao i uvek."
Slegnula je ramenima.
"Pomaže mi da prevedem tamu u svetlost."
Ćutali smo.
"Hej, mogao bi da mi poziraš!"
"Ja? Ma, kakvi. Znaš da ne mogu da sedim s mirom."
"Nije važno, dođi, smislićemo nešto."
Osmehnuo sam se.
"Obećavam."

Trinaesti ciklus -Trideseti dan

DOMAĆI SLADOLED

Dragi moji orkići, ništa lepše nego kada se dve omiljene poslastice sliju u jednu. Pravo osveženje za vrele letnje dane jeste domaći sladoled, a najbolji je sladoled od domaćih. Šta su to domaći, pitate se? Oni su posebna vrsta vilinskih bića. Nastanjuju se u napuštenim kućama, pa ih je veoma teško nabaviti. Zato se namerite na vojvodstvo i harajte ga uzastopno godinama. Zatim ga ostavite da se ohladi i slegne dvanaestak meseci. Ušunjajte se sa odredom goblinskih lopuža i naberite džak i po domaćih.

Sladoled se pravi jednostavno od hipogrifovog mleka, emuovih jaja, žutog sećera, zgustina, magarećeg maslaca i vanile.

Hipogrife ne možete pronaći u prirodi, jer su potomci grifona i kobile. Zato poharajte južnjačke krajine konjovodaca i otmite im desetinu najstamenijih kobila. Dobro ih istimarite i vežite visoko u Kazaganskim planinama. Sačekajte da grifoni navale i obave posao. Tri stotine četrdeset šest dana kasnije izrodiće se hipogrifi. Muške prodajte Gorlinzima, surovim severnjacima, a ženke zadržite. Odbrojavajte nedelje i posle osamnaest meseci privedite ždrepca hipogrifici. Ako okasnite, prevladaće ptičija priroda hipogrifa i nećete dobiti mleko. Ukoliko ste parenje obavili tačno na vreme, sto pedeset sedam dana kasnije poteći će hipogrifovo mleko. Trideset devet i po kačica biće dovoljno.
Emui se gnezde u ravnicama Naopakih stepa, u dalekoj zemlji Glavoguziji. Ukoliko ste pustolovne prirode, razapnite jedra i pravac pučina. Suvozemnije raspoloženi kuvari mogu emuova jaja povoljno kupiti od crnovilenjačkih trgovaca. Neophodno je osamdesetak jaja.

Žuti šećer kupuje se od žutih goblina. Kako ga oni proizvode, ostaće tajna, s obzirom da mnogi običaji žutih goblina zgražavaju i najokorelije ork-ratnike. Pet stotina tri tovara šećera i možda još koje džakče više sasvim je dovoljno za ovaj recept.

Magareći maslac pravi se od magarećeg mleka. Naredite momku da izmuze jednu i po vedricu. Neka je bućka letnji dan do podne i odmah donese u kuhinju čim odvoji mlaćenicu od maslaca.
Vanila je najskuplji začin i dobija se mlevenjem ploda retke vrste prekomorskog cveća. Poharajte dve-tri zmajske pećine i skrijte suzicu dok predajete blago crnovilenjačkim trgovcima u zamenu za vrećicu vanile. De, de, pravom ork-kuvaru dobar zalogaj važniji je od dragulja, zlata i nakita.

Zgustin je drugo ime za krompir u prahu. Dobija se iskuvavanjem krtola dok sva voda ne ispari. Kašu sušite na suncu svaka tri dana i ponovo kuvajte dok ne ostane samo beli prah.

E, sad.

Dobro zamutite krem od žumanaca, dve stotine tovara šećera, zgustina i šoljice mleka. Kad smesa provri, dodajte maslac. Ulupajte belanca sa preostalim šećerom i sjedinite dobijenu penu sa kremom. Sve to zajedno ukuvajte u mleku i ubacite domaće. Prethodno ih očistite od kostiju. Dobro im zagrizite lobanju i snažno vucite dok ne izađe i poslednji pršljen kičmice. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im je sladoled hrskav i da im koščice domaćih zapinju za zube. Naglašavam da pošto ih otkičmite, domaće sameljete i skuvate na pari dok se ne skašaste. Sladoled ostavite na ledniku da se dobro stegne i poslužite uz preliv od javorovog sirupa. Ovim jelom gostio se kralj Mudromudr Glasnogovorni svake prestupne godine i vladao je dugo i uspešno. Laku noć, mali moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset deveti dan

PUNJENE TIKVICE

Dragi moji orkići, večeras ću vam otkriti tajne tikve, voćke čudnovate. Tikve su poreklom iz prekomorskih pokrajina crnih vilenjaka. Sredinom petog veka u naše krajeve doneo ih je slavni ork-istraživač Straobal Šûljak. Budući da rastu u nebrojeno mnogo boja i oblika, danas predstavljaju osnovu naše ishrane, ali i umetnosti, religije, te ratnog umeća i zabave. Uz tikve se sladimo, mezimo i mastimo brk. U tikvama nosimo vodu i rakiju. Rezanje tikve za praznik Bundeglavog preraslo je iz obreda u stvaralački čin, a kao što znate, tikve se koriste prilikom opsade za izradu karteča i ručnih granata. Sušene i pečene semenke tikvice sjajno su umirujuće sredstvo, a uljem od tikvica mažu se otekli žuljevi.

"Dajte mi tikvu i pomeriću vam mozak!" kaže u baladi "O natkuvavanju" gorostas ork-kuhinje, natkuvar primarijus velečasni Brozozor Grozozorni – Tića. Tako je nastao izraz tikvan, za orkove pomerenog mozga.

General Džangir Kan u žurbi je umesto verižnjače navukao izdubljenu tikvicu spremnu za punjenje. Sapet i pod njenom težinom pao je na zabezeknutog goblinskog kuvara i spljeskao ga. Tako je nastao omiljeni plemićki sport – tikvanje.

Za punjene tikvice boja nije presudna. Možete koristiti morskooplave, bolesnozelene, ogavnožute ili arterijskocrvene. Važno je da tikvice budu dovoljno velike i dozrele. Operite ih, ocedite i presecite uzduž na dve jednake polovine. Nemojte se glavom šaliti da tikvice sečete bojnom sekirom. Otupeće, slomiće se ili nešto još gore. Za tikve se koristi isključivo budak broj sedamdeset devet i po. Ne guliti tikvice! Nežna mlada kora lako je svarljiva, a u sloju ispod nje nalaze se veoma značajni hranjivi sastojci.

Budakom za tikvice izdubiti unutrašnjost i očistiti od mladih semenki. Neka vam dečko osvetljava put dok se probijate kroz mlade, mekane semenke. Kad se zaglavite skroz duboko u unutrašnjosti, viknite dečka da vas povuče za papke i izbavi iz tikve.

U udubljenje slažite bareno slonovsko meso koje ste prethodno posolili. Dva ili tri krupnija slona ili desetina slončadi biće dovoljna za punjenje jedne tikvice. Mesu dodajte dvadeset šest džakova mrvljenog bosiljka i prelijte blagim umakom od paradajza. Trideset sedam i po vinskih buradi najboljeg kuvanog paradajza možete povoljno nabaviti kod južnih goblinskih plemena. Pečurke po izboru nasecite na tanke listiće i vrlo malo posolite, pa poređajte na površinu kečapa. Pospite mrvljenom majčinom dušicom. Biće dovoljne dve i po džinove šake. Dodajte i trolovski prstohvat sremuša.

Na kraju sve blago poprskati maslinovim uljem iz sto trideset sedam kaca. Peći u prethodno zagrejanoj pećini na dve stotine i tri četvrtine zmajskih stepeni.

E, sad.

Pred sam kraj izvadite tikvice iz pećine i zalijte umakom od penasto umućenog jajeta dinosaurusa i kentaurske pavlake, pa vratiti u pećinu na još četiri ili pet dana. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im tikvice ispadnu bljuzgave. Ponavljam, vratiti u pećinu na četiri ili pet dana, a ne nedelja!

Jelo izneti toplo uz kiselo mleko ili kefir. Tikvice možete puniti raznim vrstama mesa, a Gorbagove tikvice punjene mlevenim jednorozima i danas su vrhunski domet ork-kuhinje.
Laku noć, dragi moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset osmi dan

PITA OD PETUNIJA

Dragi moji orkići, za večeras sam vam pripremio pitu od petunija. Petunija? Da, da, džinovskih petunija! Znam, niste to očekivali, ta petunije se ne jedu. One se, naravno, puše. Koliko ste dugih zimskih noći proveli pućkajući guste kolutove ljubičastog dima? Eh, da, neuki hobiti drže se trave za lulu, a i patuljci su se poveli za njima. Samo je ork-narodu dato da uživa u blago ljutkastom i mestimično slatkastom ukusu dima od ružičastih petunija, zavodljivom voćnom mirisu žuto-mrkih petunija ili omamljujućem delirijumu crnih petunija.
Blagougodnim prelivima zadovoljstva petunije od sada možete da se prepustite i u obliku ukusne pite.

Osnovu recepta čine cvetovi džinovskih petunija. Biće vam neophodne tri ili četiri čašice. Izuzetno je važno da latice ostanu neoštećene. Zbog toga petunije ne možete oboriti sekirčetom, čupnuti vajvernom ili namamiti trola da ih ubere. Netaknute cvetove dobićete od divožena u zamenu za med. Sedamdeset devet i po vinskih buradi slatkog sirupa obezbediće vam naklonost megacica. Zamolite ih da vam cvetove petunija slože tako da stanu na dvadeset osam uporednih zaprega.

Petunije operite pod vodopadom. Preporučujem vam Kraljevske vodopade u Naheriji. Tamo je, istina, uvek gužva jer mnogi ork-kuvari onde peru džinovsko voće i povrće, ali verujte mi, uživaćete u prijatnom ćaskanju. Možda se i ogrebete za kakav neobičan recept.

Umotane latice nasecite na kolutove. Propržite na malo ulja u džinovskom loncu. Dodajte pet stotina dvadeset pet džakova aleve paprike, četrdeset pet i po merica mlevenog bibera i godišnji prinos omanjeg rudnika soli.

Za to vreme, na uobičajen način, skuvajte jedanaest tegljača krcatih kaladonskim pufi-pirinčem. Pufnasta zrna upijaju vodu, pa pirinač kuvajte u prigodnom, dubokom sudu.
U posebnu posudu stavite šest levijatanovih jaja. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im je pita suva i krta. Ponoviću, neophodna su levijatanova, a ne zmajeva jaja! Dodajte dvesta hiljada sedam stotina i šest kačica fljeta-sira koji se dobija od posebne vrste Božjih ovčica. Naći ćete ih na Elizijskim visoravnima, čuvaju ih aranđeli, te krilate napasti. Preporučujem da u lov na ovčice krenete goli kao od majke rođeni. Anđelci će se sablazniti i napustiti bojište, pa izmuzite ovce i napravite fljeta-sir. Pribavite i sto hiljada pedeset jednu kačicu svežeg krem sira u koji ste izgnječili pet stotina sedamdeset šest i po buradi belog luka. Oprezno! Isparenja mogu da ubiju ratnog vepra na sto pedeset tri i po koraka ili vajverna u niskom letu.
Kad se petunije i pirinač prohlade, dodajte ih u sir i jaja i promešajte. Masa ne sme biti ni gusta ni retka. Uposlite vrtirepne vajverne da zamute smešu i ujednače je.

E, sad.

Pronađite omanju dolinu. Očistite je od žbunja, zabrana i straćara. Zastrite dolinu srednje debelim korama za pitu, prskajući ih uljem. Kore se prodaju na kilotone kod crnih vilenjaka i veoma se povoljno plaćaju u zlatu i dragom kamenju. Ređajte dve kore, pa nadev, zatim na svaku koru pomalo nadeva i tako dok ne iskoristite sve kore. Dve ostavite za kraj.
Odozgo pitu premažite uljem. Pozovite čarobnjake, po mogućnosti piromane. Srećom, ne morate da šurujete sa ljuskim magovima, jer kod zlih patuljaka ima mnogo poklonika dobre vatrice. Zamolite ih da zagreju dolinu na dve stotine pet stepeni prvih šesnaest dana, a zatim još šesnaest dana na temperaturi od stotinu sedamdeset četiri četvrtine stepena.
Gotovu pitu secite bornim kolima sa posebnim dodatkom za džinovske bureke i pite, a služite je kao predjelo, uz kiselo mleko.

Za ljutkast ukus koristite ružičaste i ljubičaste petunije. Bledožute petunije daju svežekiselkast ton. Žutomrki i svetloplavi cvetovi naginju slatkastim, voćnim nijansama, dok za nezaboravne orgije svakako upotrebite cvetove crnih petunija.

Laku noć, mali moji orkići.

Trinaesti ciklus - Dvadeset sedmi dan

O GLJIVAMA

Za svakog ork-kuvara presudno je da razlikuje jestive od otrovnih gljiva. Koja gljiva ide u soufflé, a koja u sauté, nauči se s vremenom. Pečurke rastu u tmini i govnima, zbog čega ih ima po celom svetu. Najbolje vrste uzgajaju pećinski goblini.

Prganji su šumske gljive koje rastu u planinama. Prepoznaju se po smeđem šeširiću i belom repu koji miriše na roštiljsko meso. Jedu se sveže, ali i pohovane, sušene i ukiseljenje začinima u ulju. Prganje skuplja sirotinja, pa se pred uvažene goste iznose isključivo u čorbi, kao predjelo.
Šantaramantara ili žuta ludija ima veoma kratak rep skriven ispod rebrastog širokog šeširića. Može biti i narandžaste boje, a miriše na breskve i blago ljutne. Koristi se i protiv komaraca. Utrljajte šaku ove gljive ispod pazuha i ne samo da ćete se osloboditi buva, već će vas i leteće krvopije izbegavati. Najbolje su pohovane ili ukiseljene u ulju. Od njih se pravi i sjajna rakija. Na dno kace nastružite grožđice. Do polovine složite šantaramantare i nalijte izvorskom vodom. Promešajte svakog punog meseca. Kad se setite, pretočite širu u kazanče i ispecite zlatnožutu rakiještinu – ludovaču. Goblini je nazivaju protivotrovom za dosadu.
Žuto stopalo šantaramantarin je srodnik. Raste u podnožju četinara. Raspoznaje se po zlaćanoj kapici i cevastom repu. Vole je zbog jakog ukusa koji vuče na zabiberenu dimljenu prasetinu. Tako se i služi, sirova, kao vrhunsko predjelo.

Modrikača ili violetka ima uvijen i vijugav rub, plavoljubičaste boje. Stručak je mesnat i visok. Ove gljive rastu u šumi i u pećinama, skrivene u trsetištu, pa ih je teško uočiti. Od njih se pravi ljubičasti sos koji odlično ide uz sve vrste topljenog sira. Nekada davno, poklanjanje modrikače smatralo se za uvijenu pretnju ovekovečenu u onoj narodnoj: "Modrikačom ću te, modrikačom ćeš me".

Truba smrti je crna i neugledna gljiva koja raste u šumi. Liči na ugarak, pa se teško uočava. Ne bojte se, orkići moji mali, uopšte nije otrovna, čak je blagotvorna za varenje, a naročito dobra protiv gasovitih nevolja. Kuva se ili suši.

Gob-gljiva je najrasprostranjenija od svih jer raste u blizini goblina, a katkad i na njima samima. Šeširić je mesnat i gotovo loptast, a drška je puna i ima prsten. Meso joj je žućkastocrveno, veoma ukusno, ali se brzo ucrvlja. Glavni je sastojak gljiv-piva. Kao što znate, pivo se pravi od paprati, meda, pečuraka i krmelja. Odvojte listiće paprati i usitnite ih. Zalijte medom i preko dodajte sušene i mlevene gob-gljive. Krmelje možete sakupiti od vukova ili od rodbine. Idu tri supene kutlače u bure i po pivske smeše. Uspite vodu i kuvajte dok ne provri. Patuljci takođe prave pivo, ali veoma bljutavo jer umesto pečuraka koriste stočnu hranu, ječam, zob i heljdu.
Ovčija glava raste u žbunovima podno hrastova. Na površini uočavate guste tamne kapice, a ispod zemlje je krtolasti rep. Ima božanstven sumporast ukus. Nazivaju je još i kraljevskom pečurkom. Pravi se isključivo kuvana pod sačem na maslacu. Ukazom vladara Buzglarda Veličanstvenog, spremanje ove pečurke na bilo koji drugi način kažnjava se smrću. Najkrupniji primerci mogu da dostignu veličinu omanjeg zeca.

Mozgača raste pod zemljom i na peskovitim terenima. Klobuk je krupan, ljubičast i prekriven crvastim izraslinama koje podsećaju na mozak. Goblinski šamani koriste je u obredu Crnog Sunca. Sveža pečurka udara na jetru i bubrege, a prvi znaci trovanja jesu povraćanje i krv iz nosa. Sledi vrtoglavica, glavobolja i potpuna obamrlost. Posle sedam dana delirijuma nastupaju koma i smrt. Što nikako ne sme da vas odvrati od ukusnog zalogaja! Poparene mozgače obogaćuju svaki omlet, čorbu ili sauté zbog čega su omiljene na severu. Veliki ork-kuvar Finbolg Medeni proslavio se na dvoru kraljice Burgolete Nezasite upravo kajganom od mozgača.
Lavlja pečurka ili bradati jež raste sa oborenih stabala. Rep je na vrhu, a klobuk se spušta u vidu belih resa. Blago kuvane ukusom podsećaju na piljevinu i koriste se u supama umesto rezanaca. Smiruju varenje zbog čega se služe posle dezerta kao digestif.

Skočice su goblinske gljive koje su nastale ukrštanjem sa jednom vrstom žaba. Telo im je pokriveno narandžastim krastama, a kržljavim nožicama mogu da odskoče i nekoliko lakata u dalj. Goblini ih drže kao ljubimce, a govorka se o primercima dovoljno krupnim da se jašu. Hrskave su i slatke poput badema. Gorka primesa otklanja se kuvanjem, premda ih neki kuvari upravo radi gorčine koriste kao dodatak senfu.

Mlečna sirovka ili rižiža ima crvenkast rep i veliku kapicu boje šargarepe. Kad se zaseče, pušta narandžasto mleko. Izvrsna je pržena, na malo belog luka ili potopljena u ulju sa strukom peršuna. Hrskava je i nikad se ne služi uz maslac.
Sprčke su različitih veličina i boja, a krasi ih debeli beli rep i duguljasta kapica koja liči na izgužvani osinjak ili sparušeni sunđer. Rastu kao lude posle šumskih požara. Ako se jedu sveže, izazivaju blagu omamljenost, zbog čega su omiljene među goblinima. Pravi majstori kratko ih kuvaju na maslacu ili namaču u mućena jaja. Začinjene biberom, pohuju se u mrvicama slanog krekera.

Boričavi kokotić lako ćete prepoznati. Ima duguljaste smeđe stabljike, a završava se riđkastom glavicom. Ove gljive rastu skrivene u opalom lišću ispod četinara. Prže se na vrelom ulju i služe uz pinjole ili blanširane bademe. Veoma slična vrsta je princezin kokotić, a odlikuje se slatkastim ukusom koji vuče na bademe. Pripremaju se kao i sve druge pečurke. Veoma su blagotvorne, pa ih sušene i mlevene šamani ušmrkavaju pre napora višednevnih obreda. Mnogi mladi kuvari žale mi se da im se kokotić omlitavi i izgubi ukus. Ove pečurke se, ponavljam, prže na vrelom ulju sa mnogo mešanja i sklanjaju sa vatre pre nego što puste sok.

Za kraj, predstavljam vam grumuljače, nazvane i dragulj kuhinje. Rastu pod zemljom u vidu mrkih grumuljica. Zbog toga što se teško uočavaju, za lov na grumuljače koriste se ratni veprovi ili goblinski varg-vukovi. Za razliku od prasadi koja podzemne gljive prepoznaje instinktivno, vukovi moraju da se uvežbavaju. Svinjče, ipak, često smaže grumuljaču kada je izrilja, dok je vukove lakše obuzdati. Beskrajne su primene ove pečurke. Služe se sveže, poparene ili u salati. Tanko sečenim listićima špikuje se meso, a koriste se i u svim vrstama pašteta, ali i sireva. Od grumuljača se dobija i ulje koje se koristi u mnogim jelima kao zamena za sveže gljive. Izuzetno su retke i skupe, pa litar ulja od grumuljače košta koliko i mitrilske verižne rukavice. Za razliku od mitrilskog srebra koje možete oteti od šiljouhih vilenjaka ili bradatih patuljaka, grumuljače su dragocenost koju morate steći sami. Setićemo se Grumuljastog pohoda kada je ratni gospodar Bargluz podigao džihad na Grombulovu hordu, u pokušaju da im opljačka zalihe grumuljače. Bargluzova lobanja i danas krasi Grombulov presto, opominjući nas da: "Ko drugome grljumulja, pojedu ga svinje".

Laku noć dragi moji orkići!